MATIJAŠEVIĆI ODRŽAVAJU PORODIČNI POSAO DUŽE OD VEKA: Zanat pekli kod pradede, a danas izvoze proizvode u države bivše Juge i šire

Preduzeće Matijašević osnovano je 1990. godine. Osnovao ga je Borisav Matijašević, a u razgovoru sa njegovim sinom Dejanom saznali smo da se Matijaševići ovim poslom bave još od 1920. godine. Počeci su vezani za selo Brazilovicu nadomak Lazarevca, a proizvodni pogoni koji trenutno rade u tri smene još uvek su na toj lokaciji.

Preduzeće Matijašević prisutno je i na tržištu u inostranstvu. Što se tiče opsega njihovog asortimana, ponuda im je trenutno veoma širokog dijapazona. Izvoze svoje proizvode u države bivše Jugoslavije, ali i šire.

- Naša firma posluje kao srednje preduzeće, ali posao je raznovrstan i siguran sam da se po tome i te kako ističemo na tržištu naše zemlje. I dalje radimo spomenike, ali naš akcenat trenutno u poslovanju, kao i godinama unazad jeste u građevini. Ventilisane fasade, enterijer (pod, obloge zidova, kuhinjski elementi, stepenice, šankovi…), infrastrukturno uređenje poput ivičnjaka, popločavanje trotoara, izrada skulptura. Istakao bih i prodaju rezane robe u vidu ploča - objašnjava Matijašević.

Dva projekta na koja su najponosniji su uređenje Hrama Svetog Save i projekat Beograd na vodi.

- Radili smo spoljno i unutrašnje uređenje Hrama Svetog Save, ikonostats, podove, časnu trpezu, portale, zidove itd. Materijal koji smo najviše koristili je italijanska carrara, koja se uvozila u velikim blokovima i kod nas se obrađivala do najsitnijih detalja. Hram Svetog Save samo je jedan od mnogobrojnih hramova koje smo radili na teritorije Srbije i šire - ističe.

Sve što sa kamenom može da se uradi, Matijaševići imaju u svojoj ponudi.

- Koristimo razne vrste granita, kvarca, oniksa, a pre mesec dana smo čak uvezli granitnu keramiku, to je novost, pa da vidimo kako će se pokazati na tržištu - otkriva Matijašević.

Na pitanje odakle su materijali koje nabavljaju, odgovara da što se tiče granita i sirovih blokova, uglavnom uvoze iz Afrike, Indije, Egipta, a inače, najveći industrijski centar je Italija. U Italiji su najveće firme-dobavljači. Oni donose robu iz celog sveta, a Matijaševići iz Italije uvoze poluproizvod koji je iz blokova rezan i poliran u Italiji, a u Brazilovici ga dalje obrađuju i režu.

Kada je u pitanju radna snaga, Matijaševići su uspeli da posao organizuju sa našim ljudima. Još uvek nisu dovodili radnike iz inostranstva, ali priznaju da jesu razmišljali o tome.

- Uglavnom imamo radnike koji su kod nas dugo, po deset i više godina, a neki čak i 30 godina. A što se tiče nove radne snage, ima mlađih, ali, iskreno, na pet novih radnika koji dođu, zadržimo jednog. Ipak, stalno pokušavamo i zapošljavamo nove radnike, jer desi se da nam neko ne uliva poverenje na razgovoru, a kasnije se ispostavi da radnik postigne mnogo bolje rezultate nego što smo očekivali. Za sada smo zadovoljni sa radnom snagom, trudimo se da zadovoljstvo bude obostrano, plate smo pojačali maksimalno, smatramo da mnogo pružamo, ali mnogo i tražimo - konstatuje Matijašević.

Za uspeh, smatra naš sagovornik, najzaslužnija je činjenica da svi članovi porodice učestvuju u organizaciji posla i da su maksimalno tome posvećeni.

- Moj otac je veoma ambiciozan, ali i promišljen. Reskirao je i poslovanje naše firme doveo, mogu da kažem do vrhunca. Pokrenuo je velike projekte, a iza nas su godine koje su bile ne tako zahvalne za rad. Bilo je ogromnih problema i izazova 2010, 2011, 2012. godine. Za ono što smo danas i što naša firma sa ponosom posluje, zaslužan je isključivo on, uz podršku svoje porodice. Ubacivanje novih projekata, novog asortimana, novih mašina, zapošljavanje većeg broja radnika, proširenje na još jednu firmu, sve su to bile njegove ideje - otkriva.

Centralna firma porodice Matijašević je u Brazilovici, to je veliki pogon gde radi po 25 ljudi u tri smene. Na ovom mestu se radi prerada sirovih okova, spomenici i trgovina, a pogon za proizvodnju enterijera, eksterijera, fasada i svega što je bila inovacija na našem tržištu devedesetih godina je u Šopiću kod Lazarevca, gde su smeštene i novije mašine za preradu.

Pandemija 2020. godine, a kasnije i rat u Ukrajini, odrazili su se na svaku ekonomiju i poslovanje, pa su tako i pred preduzeće Matijašević postavljeni novi izazovi.

Kada je u pitanju pandemija spasilo ih je to što su imali dovoljno materijala na lageru sa kojim su uspeli da pokriju ceo period.

- Kalirali smo na ceni prevoza, jer je kamen težak i to se dosta odrazi na cenu. Cena kontejnera iz Indije je povećana za neverovatnih 700 odsto, na proizvodima kao što je odeća ili obuća, to se ne odrazi toliko, a u našem slučaju je drugačije. Ipak, spasilo nas je to što smo imali pun lager, tako da se to nekako ublažilo. A što se tiče Ukrajine, sada se obilazi Crno more, čeka se roba duže nego ranije. Obavezni ste da poručujete na vreme i da imate što više kamena na lageru da bi mogli da opstanete, dakle, mnogo unapred da planirate i finansirate. Nije bilo lako, ali uspeli smo bez većih problema - zaključuje za kraj i dodaje da je najponosniji, pre svega, na činjenicu da su toliko dugo održali posao u okviru porodice i nadaju se da će tako i ostati.

kurir.rs/biznis.rs

Bonus video: