Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nema usvojen zakon koji detaljno reguliše oblast zanatstva, pa zbog toga mnogi stari zanati odlaze u zaborav ili majstori u potrazi za boljim uslovima rada idu u inostranstvo.
Mladi ljudi ne žele da idu u zanatske škole, a statistički podaci kažu da i dalje najviše zarađuju programeri i kontrolori leta. Život, međutim, često demantuje statistiku, pa iako je IT sektor već dugo na listi najplaćenijih poslova, zanatlije im se sve više primiču.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je problem što mladi ljudi ne žele da idu u zanatske škole.
- Otprilike po onoj narodnoj – uči školu da ne bi morao da radiš. Međutim, sada ispada da su neka zanatska znanja neuporedivo bolje plaćena nego akademska - ističe Atanacković.
Ipak, nije sve ni u novcu, jer se delatnošću proizvodnje sečiva u Srbiji bave i kovači kojima je to ljubav i hobi.
Dalibor Trkulja, koji poseduje i istoimeno preduzeće, kovanjem i izradom sečiva počeo je da se bavi iz hobija 2014. godine. Danas je njegov hobi prerastao u potpuno opremljenu kovačku radionicu, koja može da zadovolji sve zahteve klijenata.
- Radionica se bavi unikatnom ručnom izradom sečiva na stari tradicionalni način, kovanjem u kovačkoj vatri. Sečiva su uglavnom izrađena od damaskus čelika, materijala koji se proizvodi spajanjem dve vrste čelika kovanjem i kovačkim varenjem, pri čemu nastaju vidljive šare na gotovom proizvodu. Za samu izradu sečiva koriste se isključivo novi nerđajući i ugljenični čelici - navodi Trkulja.
KOJI ČELIK SE ZA ŠTA KORISTI
On dalje objašnjava da se za damaskus koristi kombinacija čelika 1084 i 15n20, a za nerđajuća sečiva Bohler N690.
- Drške se proizvode od raznih vrsta lokalno dostupnog drveta, egzotičnog drveta, jelenskih rogova, kao i ostalih materijala po želji klijenta. Unikatne ručno rađene futrole se prave od najkvalitetnije kože. Pored sečiva proizvodim i manje sekire, kopče za kaiševe, otvarače za flaše, kao i sve ostale predmete po želji i zahtevu klijenta - kaže Trkulja.
On ističe da je proizvodnja sečiva sve popularnija u svetu, naročito nakon emitovanja šou programa „Forged in Fire“, gde nije došlo do povećanja upotrebe sečiva kao oružja, već same izrade.
- U Srbiji ima između 300 i 500 nožara, koji se pre svega bave izradom predmeta za upotrebu u kuhinji, kao i za lov. Ima i dosta kolekcionara koji traže posebne primerke - ističe Trkulja.
Kada je reč o izvozu, prema njegovim rečima, predmeti se plasiraju na tržišta širom sveta, dok njegovo preduzeće 50 procenata proizvoda prodaje na domaćem, a 50 procenata odlazi na izvoz.
- Što se tiče cena, pošto se svako sečivo izrađuje od posebnih materijala i svako je “priča za sebe”, cene idu od 300 evra, pa naviše - navodi Trkulja.
(Kurir.rs/Biznis.rs)
NE PROPUSTITE
