Ukoliko želite da nešto bude rečeno, pitajte muškarca, a ukoliko želite da nešto bude urađeno, pitajte ženu. Leskovčanke Dušanka, Bobana i Ivana su dame koje su uvek su imale podršku supruga i oca, ali je porodični biznis već tri decenije ipak, samo u ženskim rukama. Danas je njihov proizvod prepoznatljiv ne samo na jugu Srbije, već i mnogo šire, a na svojim rafovima ga žele i veliki trgovinski lanci, tako danas biljni začin porodice Cvetković koriste kuvarice u Nišu, Beogradu, ali i na severu Srbije.
Ova porodična firma osnovana je 1992. i na njenom čelu su uvek bile dame. Najpre Dušanka, Ivanina I Bobanina majka, koja je uz podršku svog supruga pokrenula čitav posao.
- Pre devet godina mama odlazi u penziju i na njeno mesto dolazim kao direktor, a moja sestra Ivana je od tada vlasnica firme. Naša firma je oduvek bila u vlasništvu žena i verujem da će tako i ostati. Kad se predstavljam, volim da kažem da sam ja, pre svega ponosna mama dve devojčice, a tek posle toga žena, sestra, ćerka i još što šta, između ostalog i preduzetnica. Sestra i ja imamo po dve ćerke, nadam se da će naša firma imati naslednicu koja će nastaviti porodičnu tradiciju – priča Bobana za Kurir.
Nije uvek baš u poslu sve išlo glatko. Porodica Cvetković je najpre kupila mlin za kafu, potom su se bavili proizvodnjom čaja, a kada su ne njihovom krivicom izgubili tržište Kosova i Metohije, gde su uglavnom plasirali svoje proizvode, morali su da razmišljaju o novom biznisu. I tako se rodila ideja.
- Jedino je tata na prethodnom poslu imao dodira sa klasičnim začinima, da bismo 2007. kao članovi Privredne komore Srbije otišli na naš prvi sajam hrane. Imali smo izvrsnog tehnologa, koji je po našoj ideji napravio začin bez soli i aditiva. Bila je to novina na našem tržištu - otkriva Bobana.
Nije bilo nimalo lako, ali se Cvetkovići nisu predavali. Često su ljudi bili nepoverljivi prema smeši koja se nalazi u maloj plastičnoj tegli. Pitali su ih "pa kakav je to začin kada moraš da ga soliš". Ali nisu odustajali.
- Sa svakim kupcem sam razgovarala, objašnjavala kako da začin koriste, da ide samo za kuvana i dinstana jela, nikako za pečenje i obavezno pred kraj kuvanja. Pokazalo se kao jako dobro, koristili smo svaki sajam i dolazili u kontakt sa potrošačima. Objašnjavali sastav, a takav je da mogu da ga jedu čak I bebe i stariji ljudi. Sastoji sei 70 odsto od sušenog povrća, a ostalo su kari, kurkuma, kim, biber... – priča Bobana.
Svaka ideja u njihovom poslu dolazila je od njih samih, osluškivanjem potreba kupaca. Tako je nastala ideja za začin bez soli i bez aditiva, koji proizvode od 2008 godine. Svih ovih godina dobijaju samo pohvale, i uprkos turbulencijama, usled nelojalne konkurencije, ipak opstaju.
- Naša prodaja raste zahvaljujući našim kupcima. Vizija naše firme je da ostanemo u polju zdrave hrane, da osmislimo još neke proizvode, jer ljudi to od nas očekuju – nastavlja naša sagovornica.
KUPAC UVEK NA PRVOM MESTU
Bobana otkriva da od ovog posla može da se živi pristojno, ali je najvažnije koji ste put izabrali. Njena životna deviza je da koliko sebe dajemo toliko i dobijemo.
Da uvek misle na svoje kupce pokazuje i to da svoj začin pakuju u male plastične tegle, jer kažu, tako za iste pare kupci tako dobijaju duplo više proizvoda.
- Ambalaža je preskupa, pa nam je staklena teglica sa drvenom kašičicom samo za poklon iako mnogo lepše izgleda - kaže mlada Leskovčanka.
Svu sirovinu sestre preduzetnice iz Leskovca nabavljaju u Vojvodini i trude se da sve bude prirodno, a njihovi kupci uskoro mogu da očekuju i novi proizvod bez dekstroze, pogodan za dijabetičare.
- Naša firma je mala i moramo stalno da osluškujemo tržište, kako nam se ne bi dogodilo da nas veće firme ne pregaze. Moramo da vodimo računa, suvi začin nije krem bananica da se kupuje svaki dan - otkriva naša sagovornica.
kurir.rs/Jelena Skenderija
NE PROPUSTITE
