Vladan Simić je pre 15 godina kupio hektar i po zemlje u Feketiću, na oko 140 km od Beograda. Želeo je da posadi autohtonu sortu višnje, poznatu kao feketićka crna višnja. Planirao je ovaj Beograđanin da od nje pravi rakiju, a u tome ga je svesrdno podržala njegova supruga Jelena Topalović.
Krenuli su u nepoznato. Vladan je sadio višnje bez bilo kakvog znanja i iskustva iz ove oblasti. Zajedno su učili iz knjiga o voćarstvu, od ljudi iz struke, a onda i iz sopstvenog iskustva.
Njihovi planovi su se, međutim, promenili. Prvi rod nije potrošen na rakiju, već su rešili da naprave matični sok od višnje.
Prvo pakovanje soka prodali su u Beogradu, a danas prave i džem od višanja. Prepoznatljivi su po tome što se u njihove proizvode ništa se ne dodaje - šećer, voda, konzervans, aditivi, sve je 100 odsto od plodova višnje.
Prijatelj im je nešto kasnije dao ideju za „Bag in box“, pakovanje sa česmicom. Ono im omogućava da se sok čuva na hladnom i tamnom mestu i posle otvaranja može da izdrži i do 45 dana.
- Sok je sladak, jer je ova sorta veoma slatka. Pije se bez razblaživanja. Prodajemo ga preko društvenih mreža, na sajmovima i festivalima, kao i na noćnim marketima, uglavnom u Beogradu. Donosimo i na kućnu adresu - kaže Jelena.
Ovaj mladi par napustio je beogradski komfor da bi radili na njivi. Mnogi ih nisu u početku baš razumeli, a Jeleni i Vladanu je bilo važno da budu srećni. To su i postigli,danas uživaju u svemu ovome.
SPAVAJU U KONTEJNERU
- Suprugova nasleđena kuća dugi niz godina je pod sudskim sporom, pa je voćnjak sve što imamo. Svaki naš odlazak u Feketić i svaki rad zahteva kampovanje. Prethodnih godina smo u toku berbe koja traje dve nedelje, spavali u kolima. Napumpamo dušek i naš auto bi tako postao dom - seća se Jelena i dodaje da su ove godine kupili stari vojni kontejner i od njega napravili kućicu.
Zarada od prodaje soka omogućila im je da kupe traktor, a ove godine Jelena je uspela da novom mašinom tresačicom otrese višnje sa svih 650 stabala.
- Taj traktor je iz 1977. godine, 46 godina star, ali i dalje odlično radi. Kada sam prvi put u životu sela na traktor, ljudi iz sela su dolazili da me vide - kaže Jelena.
Prvi rod od 15 tona višanja su im pojeli čvorci za jedan dan. Od tada su uveli dežurstvo svake godine u voćnjaku, a u danima pred berbu ih i teraju. Voće ne tretiraju zaštitnim sredstvima, a nedavno su dobili organski sertifikat.
- Sve radimo sami od berbe, prerade i proizvodnje, marketing, dostavu. Vlada je osmislio džinovski levak za sakupljanje višanja. Kada vam novac nedostaje, tada morate biti veoma kreativni u rešenjima na putu do krajnjeg proizvoda - iskrena je Jelena.
VOĆNJAK NI U SNOVIMA
Ovaj par iz Beograda nije ni mogao da pretpostavi da će se baviti voćarstvom.
- Vladan je mašinac, koji se više od 20 godina bavi ugostiteljstvom, a ja sam ekonomista i fotograf. Radim u logistici, u organizaciji transporta jedne firme, ali želim da se u budućnosti bavim samo poljoprivredom i fotografijom - otkriva Jelena.
Zbog nedostatka radnika ove godine su preradu preselili u jednu fabriku u Feketiću. Morali su da učestvuju u celokupnom procesu: od pranja višanja do odvajanja trulih plodova. Radili su sedam dana u nedelji od 6 sati do 21 sat.
- Teško pronalazimo ljude koji će da rade i pored dobre dnevnice. Više se javljaju žene nego muškarci. Posle branja sledi pasiranje, gde na jednu stranu izlazi gust sok, a na drugu koštice. Sok se onda propusti kroz pasirku sa drugim sitom i dobije se ono što ide odmah u ambalažu i na pasterizaciju, a smesa u džem - kažu Vladan i Jelena i dodaju da im je ovo prva godina sa trulim plodovima (oko 6 tona, odnosno 40 odsto ukupnog roda), jer je bilo mnogo kiše, a malo sunca.
NIŠTA NE BACAJU
Jelena i Vladan su otišli korak dalje u proizvodnji. Kako kažu, od višnje ništa ne bacaju. Tako od semena koštica prave ulje. Vlada je izmenio postojeću mašinu za krckanje koštica i napravio mašinu za odvajanje semena od ljuski koštica. Oko 500 kilograma višanja ili 30 kilograma koštica se potroši za litar ovog ulja, a prodaju ga u bočicama od 30 ml.
kurir.rs/Priče s dušom
NE PROPUSTITE
