VOJKAN SE RODIO NA NJIVI, POTUCAO PO SVETU, A SADA JE GAZDA SVOJE FIRME: Baka me je naučila jednu stvar i sada ODLIČNO ZARAĐUJEM

Vojkan Mitić ma 24 godine, a razloga za slavlje na pretek. Iako za sada živi u iznajmljenom stanu i još nije postigao svoj cilj, na je dobrom putu – putu koji je pre nekoliko godina za njega bio vrlo trnovit i težak.

POBEGAO U SLOVAČKU

I pored dobre zarade, Vojkan je posle srednje škole, kako kaže, pobegao od kuće u Slovačku sa svojim dobrim prijateljem. U početku nisu imali posao, a na putovanje su otišli sa samo 50 evra u džepu.

- Da sam pitao roditelje da otputujem, ne bi mi dozvolili. Kada sam kretao ostavio sam poruku majci i pozdravio se sa devojkom. Sa prijateljem sam se tog jutra čuo i naprasno odlučio da uveče u 22 sata krenem sa njim -, priseća se Vojkan početka svoje avanture po Evropi.

Kada su stigli u Slovačku, isprva nisu imali posao, ali su se za par dana zaposlili u fabrici koja je proizvodila postolje za televizore i dobili obezbeđen smeštaj.

- Bila je to jako teška situacija. Radili smo u fabrici u smenama po 12 sati i prelazili četiri kilometara peške svakog jutra, sedam dana nedeljno. Za to vreme boravili smo u kući od 100 kvadrata, zajendo sa još tridesetak ljudi -- priseća se Vojkan iskustva iz Slovačke.

KOSIO TRAVU U ŠVEDSKOJ

Posle nekoliko meseci teškog rada, ovaj vredan mladić otišao je u Švedsku, kod ujaka u Geteborg. Tamo je kosio travu, da bi ponovo nakon nekoliko meseci, rešio da se otisne na novo putovanje.

Obreo se u Nemačkoj, u Minhenu, gde je ugovarao šetnje pasa i gde je sa prijateljem imao plan da skupi dovoljno novca za pokretanje sopstvenog biznisa. Međutim, njihova ideja nije se realizovala i ubrzo su odlučili da krenu dalje, ovoga puta u Beograd.

- Rekao sam da neću nikada da se vratim u Kovin. Sada ima više od pet godina od kako sam u Beogradu. Kada sam se vratio iz Nemačke, radio sam kao kuvar, ali isprva nisu hteli da me zaposle. Pristao sam da perem sudove dok ne naučim posao, a najgori osećaj mi je bio kad sam na tom mestu zaradio svoju prvu platu. Bilo je to u vreme kada sam se tek vratio iz inostranstva. Zarađivao sam oko 2.000 evra mesečno, a onda sam kao kuvar primio 35.000 dinara - kaže Vojkan.

BAKA GA NAUČILA KAKO FUNKCIONIŠE BIZNIS

Ipak, kako kaže, bio je u svojoj zemlji, pričao svojim jezikom, dok na prethodnim mestima gde je radio, nije bio ni treća klasa. Takođe, imao je i viziju.

- Na Balkanu je kriza, vlada presipanje iz šupljeg u prazno, dok vam u inostranstvu daju tačno onoliko novca koliko vam treba da preživite. Od vas prave robove koji žive u lošim uslovima i robuju za novac - ističe ovaj vredni mladić kojeg je, kako kaže, baka još u desetoj godini naučila kako biznis funkcioniše.

Danas, nakon mnogo poslova, mnogo uspona i padova, Vojkan se bavi network marketingom, ima svoju firmu za marketing i posluje za velike klijente.

- Nemam šefa niti radno vreme, već samo cilj koji moram da ispunim. Možda još pola godine budem razvijao ovaj biznis, ali onda planiram da se usavršavam za neurolingvističko programiranje (NLP) i da do 2030. godine budem jedan od top pet trenera za lični rast i razvoj - zaključuje ovaj perspektivni mladić.

kuri.rs/ mondo.rs