Da li je potrebna građevinska dozvola za rušenje: Evo koje objekte smete da uklonite na svoju ruku, a zbog kojih inspekcija kuca na vrata
Rušenje objekata ne može da se obavlja proizvoljno i bez propisane procedure. Za takve radove neophodan je odgovarajući "projekat za uklanjanje objekata", dozvola nadležnih institucija, kao i angažovanje stručne firme koja će posao sprovesti bezbedno i u skladu sa zakonom.
Mnogi građani nisu upoznati sa činjenicom da se rušenje starih ili drugih objekata mora prijaviti i da radovi mogu početi tek nakon dobijanja odobrenja. Zakonom je određeno da se rešenje o uklanjanju objekta ili njegovog dela izdaje u roku od osam dana od predaje kompletne dokumentacije.
Ključni dokument je projekat rušenja. Taj dokument praktično predstavlja "plan" na osnovu kog se utvrđuje način rušenja, mere bezbednosti i zaštite susednih objekata, ako ih ima, kao i infrastrukture. Bez naznačenog projekta, dozvola se ne može ni dobiti", objašnjava advokat Bane Krunić.
Rušenje bez dozvole predstavlja kršenje zakona
Advokat dalje navodi da uklanjanje objekta bez odgovarajuće dozvole predstavlja povredu odredbi Zakona o planiranju i izgradnji. Za takve prekršaje propisane su visoke novčane kazne, kako za fizička, tako i za pravna lica.
Bez obzira na to da li rušite staru kuću radi izgradnje nove zgrade ili uklanjate pomoćni objekat u dvorištu, procedura ostaje ista, a kazne se primenjuju i na građane i na firme.
- Od 500 hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ako uklanja objekat ili njegov deo bez adekvatnog rešenja. Preduzetnici će se za takvu situaciju platiti od 300 do 500 hiljada dinara.
Osim novčanih kazni, građevinska inspekcija može naložiti i obustavu radova. Takođe može pokrenuti prekršajni postupak, što dodatno produžava i komplikuje situaciju - kaže advokat Bane Krunić.
Kada se rušenje pogrešno smatra "običnim uklanjanjem"
Iskustva iz advokatske prakse pokazuju da čak i građani koji poznaju proceduru za dobijanje dozvole ponekad svesno započinju rušenje bez potrebnih odobrenja, računajući da neće biti sankcionisani. Rušenje objekata se često doživljava kao jednostavno uklanjanje, a ne kao formalni građevinski zahvat koji podleže zakonskoj regulativi.
- Građevinski radovi se neretko započinju bez ikakve prijave, pod pretpostavkom da dozvola nije potrebna ako se ništa novo neće graditi na mestu gde se nešto ruši ili uklanja.
Međutim, kada se pojavi građevinska inspekcija, ili kada dođe do prijave od strane komšija, a to je zapravo i najčešći slučaj, postaje jasno da je dozvola bila zakonska obaveza - priča advokat Krunić.
Koraci u procesu rušenja kuće
Nakon pribavljanja svih potrebnih dozvola, prvi korak u rušenju kuće jeste isključivanje objekta sa komunalne mreže, struje, vode, gasa, daljinskog grejanja i drugih priključaka, uz njihovo adekvatno obezbeđivanje i zaštitu, piše 4zida.
Posle toga sledi uklanjanje nameštaja, bele tehnike, ograda, stepeništa i drugih elemenata, kao i postavljanje potpornih konstrukcija na unapred definisanim mestima.
Rušenje se potom odvija fazno: najpre se uklanjaju krov i krovna konstrukcija, zatim fasada, stolarija i vrata, dok se na kraju ruše noseći zidovi, konstrukcija i temelji.
- Rušenje kuće na placu, kao i rušenje pomoćnih objekata je najčešći posao sa kojim se susrećemo. Koliko će proces rušenja trajati zavisi od kvadrature objekta koji se ruši, zatim lokacije, ali i koliko je angažovano ljudi i mehanizacije.
Recimo, kod rušenja neke šupe ili drugog malog objekta, dovoljan je mali bager i utovarivač, dok je kod rušenja velikih objekata, potrebno angažovanje nekoliko velikih bagera, utovarivača, dodatnih radnika.
Okvirno vreme neophodno za rušenje je od dva dana, za male objekte, pa sve do nekoliko nedelja, za škole, bolnice, velike zgrade, garaže - objašnjavaju u firmi "Betonliga".
Koliko košta rušenje objekta
Prema procenama stručnjaka, cena rušenja uglavnom se kreće od 30 do 30 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od složenosti radova, pristupačnosti terena i potrebe za uklanjanjem krova.
Tako rušenje objekta od oko 100 kvadrata, uz angažovanje mehanizacije, utovar i odvoz otpada na deponiju, može koštati između pet i šest hiljada evra.
Rušenje gipsanih zidova naplaćuje se od sedam do 15 evra po kvadratnom metru, pri čemu cena zavisi od vrste konstrukcije i broja gipsanih ploča. Najskuplji za uklanjanje uglavnom su veliki panelni zidovi.
Odvoz šuta i reciklaža građevinskog otpada
Nakon završetka rušenja pristupa se uklanjanju građevinskog otpada. Većina firmi koje se bave rušenjem pruža i uslugu kompletnog odvoza šuta i drugog otpada nastalog tokom radova.
Građevinski otpad iz objekata u Beogradu najčešće se transportuje na deponiju u Vinči, gde se deo materijala reciklira. Cena odvoza zavisi od vrste otpada, a među skupljima za obradu su drvo i staklo. Za oko 40 kubika čistog građevinskog šuta potrebno je izdvojiti približno 500 evra, što je količina koja može nastati rušenjem veće garaže.
Stručnjaci ističu da građevinski otpad ima značajan potencijal za reciklažu.
Čelik se može neograničeno reciklirati bez gubitka kvaliteta, a od recikliranog materijala proizvode se armatura, žica, ekseri i metalni profili.
Reciklirani beton koristi se za temelje i podloge puteva, dok se reciklirano staklo topljenjem može ugrađivati u asfalt.
Drvo se dalje koristi za proizvodnju panela, podova, ploča, drvne građe ili biomase.
Po završetku rušenja i uklanjanja otpada potrebno je angažovati geometra i podneti zahtev katastru za brisanje srušenog objekta iz evidencije. Ovaj korak je posebno važan ukoliko se na istoj parceli planira nova gradnja.
Biznis Kurir
