Hrabri stari svet: U Narodnoj banci Srbije predstavljen Izveštaj o tranziciji EBRD-a
Ovogodišnje izdanje izveštaja, pod naslovom "Hrabri stari svet" (Brave old world), bavi se uticajem demografskih promena i njihovim dalekosežnim posledicama, s posebnim fokusom na izazove s kojima se suočavaju kako ekonomije koje ubrzano stare, tako i one s relativno mladom populacijom. Događaj je, tradicionalno, uvodnim obraćanjem otvorila guverner Jorgovanka Tabaković.
Izveštaj je prezentovao gospodin Ralf de Has, direktor Odeljenja za istraživanje u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Gospodin de Has je predstavio očekivane demografske trendove koje karakteriše niska i opadajuća stopa fertiliteta, njihove ekonomske efekte i moguće politike. Jedan od odgovora jeste i uvoz radnika kao i cirkularne migracije, ali bi, da bi nadoknadile pad populacije, morale da budu značajne po obimu. To može biti samo deo odgovora. Druga opcija je tehnologija koja povećava produktivnost. Tu su i aktivne politike na tržištu rada, kao i obrazovni sistem.
Novi finansijski proizvodi
O aktivnostima Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji govorio je Mateo Kolanđeli, regionalni direktor ove banke za Zapadni Balkan. Gospodin Kolanđeli je posebno istakao partnerstvo sa Narodnom bankom Srbije koje je omogućilo uvođenje novih finansijskih proizvoda. Zahvalni su za podršku i za usmeravanje od strane Narodne banke Srbije tokom razvoja tih proizvoda. Gospodin Kolanđeli je istakao da je tokom 25 godina poslovanja u Srbiji investirano preko 10 milijardi evra, a samo tokom poslednje tri godine je investirana četvrtina tog iznosa što ukazuje na značaj Srbije za EBRD. Srbija će biti važan centar EBRD-a ne samo za Zapadni Balkan, već i za širi region.
O aktuelnim ekonomskim kretanjima govorio je gospodin Dimitar Bogov, regionalni glavni ekonomista u Sektoru za regionalnu politiku i strategiju u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Gospodin Bogov je konstatovao da se u Srbiji vodi prudentna fiskalna politika kao i oprezna monetarna politika koja je, kroz kontrolu inflacije i očuvanu stabilnost kursa dinara prema evru obezbedila izvesnost za poslovanje. Bankarski sektor je otporan, dobro kapitalizovan i likvidan. Vezano za globalne šokove, uključujući i poslednji, generalne preporuke na globalnom nivou su očuvanje makroekonomske discipline, kredibilna monetarna politika, prudentna fiskalna politika, energetska diversifikacija i strukturne reforme kojima se popravlja poslovno okruženje i podiže potencijalni rast.
Demografski trendovi
Govoreći o temi izveštaja, guverner Jorgovanka Tabaković je, između ostalog, istakla da demografski trendovi utiču na sve ključne segmente ekonomije – tržište rada, privredni rast i dinamiku inflacije, a trendovi su takvi da je sve manji broj radnika u odnosu na ukupnu svetsku populaciju, a fiskalni pritisci po tom osnovu su sve veći.
Kao najznačajnije ekonomske uticaje smanjenja radne snage guverner je izdvojila niži od potencijalnog rast bruto domaćeg proizvoda, pritisak na penzione, socijalne i zdravstvene sisteme, kao i potencijalne izazove u vezi sa otpornošću evropskog tržišta rada.
Guverner je posebno istakla razlike u starosnoj strukturi regiona i moguća rešenja u vidu ulaganja u tehnologiju i veštačku inteligenciju, aktivnih politika na tržištu rada kojima se povećavaju stope aktivnosti i participacije, aktivnog uključivanja privatnog sektora, migracija uz adekvatno upravljanje njima, kao i strukturnih reformi.
Kao ključni odgovor na demografske promene, guverner je izdvojila ulaganje u rast produktivnosti, koji će ljudima doneti kvalitetniji život i uštedeti vreme kao dragocen resurs.
Kada je reč o Srbiji, guverner Jorgovanka Tabaković je istakla da se Srbija izdvaja kao primer pozitivnog trenda u domenu demografskih kretanja, imajući u vidu da, za razliku od većine evropskih zemalja, u poslednje vreme beleži rast ukupne stope fertiliteta, dok je u Evropskoj uniji u istom periodu zabeležen pad. Ovakva divergencija u kretanjima doprinela je značajnom poboljšanju pozicije Srbije među uporedivim evropskim zemljama, sa 27. mesta od 36 zemalja u 2014. na 5. mesto u 2024. godini.
Savet za porodicu
Guverner je istakla da Srbija sprovodi aktivne mere za unapređenje demografske slike, uključujući uspostavljanje Saveta za porodicu i demografiju, kao i izradu sveobuhvatne Strategije demografskog razvoja.
Guverner je podsetila da je, predstavljajući program razvoja Srbije za period do 2035. godine, predsednik Vučić upravo politike u cilju jačanja nataliteta izdvojio kao prve i ključne za naš održiv rast i razvoj. Činjenica je da je u odnosu na period pre petnaest godina obezbeđeno znatno povećanje finansijskih izdvajanja za porodice – veća podrška porodicama u vidu roditeljskog dodatka, direktne finansijske podrške i subvencija za rešavanje stambenog pitanja. Kroz mere podrške roditeljstvu, prioritetni zadatak ostaje isti: „stvaranje ambijenta u kojem mladi ljudi prepoznaju svoju budućnost u Srbiji, ostaju u Srbiji i u Srbiji zasnivaju svoje porodice.“
Guverner je zaključila da demografske promene jesu spore, ali su njihovi efekti kumulativni i duboki i zato njima moramo strateški da upravljamo. Demografski trend je rezultat delovanja veoma složenih faktora – od ekonomskih i socijalnih do kulturnih i zdravstvenih, zbog čega se i odgovori na ova pitanja nalaze u koordiniranom delovanju svih resora.
„Iako aktuelni uslovi stavljaju fokus na kraći rok i na mere za njihovo prevazilaženje, upravljanje strukturnim promenama ne sme da bude zaboravljeno. Centralna banka ne može direktno da učestvuje u rešavanju demografskih promena, ali direktno pomaže u kreiranju dobrih monetarnih i finansijskih uslova za dobre odgovore na njih. Očuvanje stabilnosti, ulaganje u ljude i u rast produktivnosti, vera u ljude, vera u čoveka jeste nešto što nas održava u ovo teško vreme, i to je jedinstveni odgovor na demografske i sve druge strukturne promene”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Biznis Kurir
