Prepolovljen izvoz važnog metala pogađa Srbiju: EU smanjila kvote, ima li 5.000 radnika železare razloga za brigu
Prema upravo postignutom dogovoru o pooštravanju pravila za uvoz čelika kako bi zaštitila domaću industriju, Evropska unija će od 1. jula ove godine drastično smanjiti kvote za uvoz čelika bez carina, ali i značajno povećati carine za količine koje prekorače te kvote. Ove promene najteže će pogoditi zemlje koje nisu članice EU - među njima i Srbiju, koja u velikoj meri zavisi od izvoza čelika, naročito na tržište EU. Prema novom okviru režima trgovine čelikom, kvota za godišnji uvoz čelika u EU bez carina biće smanjena sa 30,5 miliona tona na 18,3 miliona tona (pad od oko 47 odsto). Carine za prekoračenje kvote biće povećane sa 25 odsto na 50 procenata, što može učiniti izvoz praktično neisplativim. Dvostruko više carine nego u prethodnom režimu biće za 30 kategorija proizvoda koji sadrže čelik. Formalno usvajanje mera očekuje se u narednim nedeljama, a plan je da one stupe na snagu 1. jula, kada ističe postojeći zaštitni mehanizam za čelik, preneo je Tanjug. Shodno tome, Srbiju čeka ozbiljan izazov, iako nije članica EU, ali već godinama ima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji omogućava relativno slobodan izvoz, ali ne garantuje zaštitu od ovakvih mera.
Najveći srpski izvoznik čelika, HBIS Srbija ("Železara” u Smederevu u kojoj radi oko 5.000 ljudi), već se suočava sa padom izvoza. Kako podseća Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS), predloženo dodatno smanjenje kvota i uvođenje viših carina na izvoz čelika iz Srbije moglo bi ozbiljno da ugrozi konkurentnost smederevske "Železare” na evropskom tržištu.
- Evropsko tržište ostaje sve manje dostupno za našu "Železaru” i naš čelik. Stoga nam preostaje da pokušamo da dosta toga realizujemo na ovdašnjem tržištu, kroz aktuelne infrastrukturne projekte. Ipak, postavlja se pitanje da li je Srbija dovoljna za takve plasmane - pita se Stanić i zaključuje da nije, jer je baš iz tog razloga imala značajan izvoz čelika.
- U tom smislu, pod veliki znak pitanja dolazi i poslovanje same „Železare”, ali imajući u vidu da je Kina preuzela deo velike grupe, fabrika može da bude podržana od strane svoje matične firme i tu da ostane. Može kineska strana da sufinansira rad „Železare”, mada mislim da to oni već i rade, imajući u vidu da su postali gubitaš - napominje Stanić i dodaje da za sada nema bojazni od otpuštanja radnika u toj fabrici, ali pošto je smanjena proizvodnja, može i to lako da se desi.
Trenutna kvota je 820.000 tona, a ideja EU je da ona bude 410.000 tona, dok bi carine za sve iznad ove količine umesto dosadašnjih 25 odsto iznosile 50 procenata.
- Takav skok će nas cenovno učiniti nekonkurentnim na tržištu - dodaje Stanić, ističući da je kompanija u Smederevu kao nosilac čelične industrije suočena s ozbiljnim izazovima, zbog čega i država mora brzo da reaguje kroz diplomatiju, privrednu politiku i podršku izvozu.
- Za sada, koliko znam, nismo postigli nikakav rezultat, osim toga da će kvota biti oslobođeni oni koji nisu u EU, u okviru evropskog ekonomskog prostora. U tom pogledu naš cilj treba da bude da pokušamo da uđemo u taj ekonomski evropski prostor, što bi bila neka vrsta ekonomske integracije sa EU. Ali kako stoje stvari za sada, od toga nema ništa, jer je i to politički uslovljeno - smatra on.
Ranije su ekonomski stručnjaci sugerisali da bi rešenje moglo biti širenje izvoza ka Bliskom istoku, Africi i Aziji. To je sada dovedeno u pitanje zbog rata u Zalivu, dodaje Stanić, a drugo, tu bi bili problemi i u vezi sa logističkim troškovima.
- Treba napomenuti da su u „Železaru” Kinezi ulagali da bi bili blizu Evropi. Da li se njima isplati da se potpuno preorijentišu sa Evrope na neko drugo tržište Azije? Nisam sasvim siguran da bi to bilo primamljivo za njih - smatra on.
Biznis Kurir/Politika.rs
