Komunalna energetika kao ključ održivog razvoja lokalnih zajednica: Održana prva međunarodna konferencija KOMEN
Na Prvoj međunarodnoj konferenciji o komunalnoj energetici u Beogradu KOMEN, koju je organizovala Energija Balkana, istaknuta je ključna uloga lokalnih samouprava u energetskoj efikasnosti i održivom razvoju. Fokus je na obnovljivim izvorima, smanjenju fosilnih goriva, modernizaciji grejanja i obezbeđivanju dostupne energije uz očuvanje komfora građana.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović otvorila je danas Prvu međunarodnu konferenciju o komunalnoj energetici, koja se održava na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom dvodnevnog rada konferencije biće održane panel-diskusije na kojima učestvuju eminentni stručnjaci iz oblasti mašinstva i energetike iz zemlje i inostranstva. Cilj skupa je ukazivanje na značaj obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, kao i unapređenja načina proizvodnje i korišćenja energije, kako za domaćinstva, tako i za privredu.
Ministarka Paunović istakla je da komunalna energetika obuhvata oblasti koje direktno utiču na svakodnevni život građana - električnu energiju, grejanje i hlađenje, transport, javno osvetljenje, kao i funkcionisanje stambenih i poslovnih objekata. Ona je naglasila da je reč o prostoru u kojem se savremene tehnologije povezuju sa kolektivnom i individualnom odgovornošću, posebno na lokalnom nivou.
Poseban akcenat stavljen je na ulogu jedinica lokalne samouprave kao ključnih nosilaca sprovođenja mera energetske efikasnosti i održivog razvoja, s obzirom na to da upravo lokalne zajednice najneposrednije odgovaraju na potrebe građana u oblasti komunalnih usluga i energetskog planiranja.
U kontekstu unapređenja energetske efikasnosti, ministarka Paunović ukazala je na značaj koraka koji su pokrenuti ovom konferencijom, a koji doprinose unapređenju kvaliteta života, većem komforu i bezbednosti građana u lokalnim sredinama.
Ona je istakla da u borbi za svaki zeleni kilovat komunalna energetika postaje jedan od ključnih stubova održivog razvoja i kvalitetnije svakodnevice građana, te da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave spremno da, u okviru svojih nadležnosti, pruži punu podršku jedinicama lokalne samouprave u realizaciji ovih ciljeva.
Ministarka Paunović uputila je čestitke organizatorima na pokretanju ove međunarodne stručne konferencije, ističući da ona otvara prostor za dijalog, razmenu znanja i iskustava, kao i jačanje saradnje između stručne zajednice, institucija i lokalnih samouprava.
Kako obezbediti dovoljno električne i toplotne energije ako se zna da je u prošlom veku planeta imala oko dva miliona ljudi, a danas osam? I to sve bez korišćenja fosilnih goriva ili uz njihovo maksimalno smanjenje, a da se pri tome ne naruši komfor domaćinstva i potrošača električnom i toplotnom energijom.
Upravo je to pitanje na međunarodnoj konferenciji o komunalnoj energetici koju je organizovala Energija Balkana postavio i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković.
U veku kilovat-sata i digitalizacije, energetske kompanije imaju izazov kako da obezbede dovoljne količine električne energije, svesne svojih kapaciteta, resursa i nasleđa ali promena koje treba da sprovedemo, rekao je Dušan Živković generalni direktor Elektroprivrede Srbije, na otvaranju Međunarodne stručne konferencije o komunalnoj energetici. On je naglasio da je cilj EPS da kilovat-sat bude dostupan građanima uz očuvanje komfora.
- Kako dalje, najpre diversifikacija u svakom segmentu i svakom smislu, i izvora i finansiranja i tehnologija. Srednjoročna rešenja jesu novi OIE projekti, zatim skladišni kapaciteti kako bismo mogli da balansiramo, dok dugoročno moramo razmišljati u pravcu novih gasnih elektrana i nuklearne energije, jer EPS mora da zameni oko 4.000 megavata”, rekao je Živković.
On je istakao i da je prisutna i jedna nova realnost. „Sada tokom zime i tokom leta treba da obezbedimo gotovo iste količine električne energije. I to je novi izazov za elektroenergetski sistem i za proizvodni portfolio EPS iz ugla takse za CO2 koja je od ove godine u primeni. I to nam govori da moramo pažljivije da trošimo električnu energiju. Energetska efikasnost je zaista veliki uspavani resurs i moramo napraviti uštede - izjavio je Živković.
Govoreći o toplotnoj energiji, generalni direktor EPS je podsetio da je ta kompanija i velika toplana na fosilna goriva i da je to u vreme energetske tranzicije i taksi za emisije sve teže održivo.
- Troškovi takve energije zbog taksi postaće sve veći, a cena za građane je već na neki način subvencionisana. Tražimo rešenja kako da u tim lokalnim samoupravama promenimo koncept grejanja i te kapacitete skinemo sa fosilnih goriva, ne ugrožavajući komfor građana - naveo je on.
Srbija troši pet puta više energije da bi ostvarila isti BDP u odnosu na zemlje članice Evropske unije, a Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi projekte rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u okviru koga je obnovljeno 40 toplana. Za ovaj projekat izdvojeno je 107 miliona evra, od čega je deo zajam Nemačke razvojne banke, ali su i toplane dale svoj finansijski doprinos u realizaciji ovog programa”, rekla je na prvoj međunarodnoj konferenciji o komunalnoj energetici – KOMEN pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Maja Vukadinović.
Komunalna energetika predstavlja temelj funkcionisanja savremenih lokalnih zajednica – sistem koji povezuje infrastrukturu, kvalitet i bezbednost snabdevanja sa neposrednim potrebama građana. Bilo da je reč o električnoj energiji, grejanju i hlađenju, transportu, javnom osvetljenju ili funkcionisanju stambenih i poslovnih zgrada, komunalna energetika je prostor u kojem se tehnologija susreće sa društvenom i ličnom odgovornošću.
U tom kontekstu, energetska efikasnost ne predstavlja samo racionalizaciju potrošnje i uštede, već i unapređenje kvaliteta života. U eri energetske tranzicije i borbe za svaki zeleni kilovat, komunalna energetika postaje presudni faktor i ključni nosilac održive budućnosti savremenog društva.
Na skupu u organizaciji Energije Balkana istaknuto je da resorno ministarstvo izgradilo četiri potpuno nove toplane na biomasu i to u Malom Zvorniku, Majdanpeku, Novom Pazaru i Priboju, čime je rešen višedecenijski problem zagađenosti vazduha u ovim jedinicama lokalne samouprave.
- Radi se i na uvođenju obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja. To je projekat gde uvodimo različite obnovljive izvore energije u 10 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji. U pitanju su različiti obnovljivi izvori energije zavisno od lokalnih kapaciteta, a ceo projekat je vredan 45 miliona evra - rekla je Vukadinovićeva.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević istakao je da su beogradske elektrane najveći proizvođači toplotne energije na Balkanu, kao i da je glavni grad istovremeno najveći proizvođač i najveći potrošač energije u našoj zemlji.
- Beograd pokušava da pređe na ekološki prihvatljivije gorivo. Pokušavamo da u javnom prevozu isključimo mazut iz upotrebe i pređemo na prirodni gas, a delom i na elektro prenos - rekao je Nikodijević ističući da to zahteva velika finansijska sredstva.
Nikodijević je dodao da je Grad Beograd, posle 50 godina uspeo da izgradi novu elektranu u Surčinu koja će proizvoditi toplotnu energiju za potrebe Ekspa.
- Ovo postrojenje je specifično, jer će pored toplotne energije isporučivati i rashladnu energiju. Mi leti trošimo više struje nego zimi, upravo zbog rashladnih uređaja - rekao je Nikodijević.
Dekan Mašinskog fakulteta Vladimir Popović naveo je da je taj fakultet prirodno mesto gde se razgovara o energetici, ističući značaj samog sektora.
- Mi smo glavni hab kada je u pitanju energetika, a verovatno se svi ratovi u svetu trenutno vode zbog energije - rekao je Popović.
Biznis Kurir
