Ova industrija u Evropi kreće sa masovnim zapošljavanjem: U planu više od 600.000 radnih mesta
Evropski sektor energije vetra i dalje predstavlja snažan oslonac ekonomskog razvoja, energetske sigurnosti i zapošljavanja. Prema Izveštaju o radnoj snazi u evropskoj industriji vetra, koji je objavilo udruženje WindEurope, očekuje se da će broj zaposlenih u ovom sektoru porasti sa sadašnjih oko 443.000 na više od 600.000 do 2030. godine.
Ovaj izveštaj pruža sveobuhvatan uvid u trenutno stanje tržišta rada u oblasti vetroenergije, uključujući podatke o broju zaposlenih i otvorenih radnih mesta, kao i o najtraženijim zanimanjima i potrebnim veštinama. Posebna pažnja posvećena je potrebi za jačanjem sistema stručnog obrazovanja i uvođenjem koordinisanog, strateškog planiranja radne snage na nivou cele Evrope.
Trenutno, evropska industrija vetra zapošljava oko 443.000 ljudi, od čega je približno 211.000 direktno angažovano u razvoju vetroelektrana, proizvodnji opreme, instalaciji, radu i dekomisioniranju postrojenja. Iako vetroenergija na kopnu i dalje obuhvata najveći deo zaposlenih, sektor priobalnih vetroparkova beleži brz rast i danas učestvuje sa oko 20 odsto u ukupnom broju direktnih radnih mesta.
Prema procenama WindEurope-a, do kraja decenije broj zaposlenih u ovom sektoru mogao bi dostići oko 607.000, pod uslovom da Evropa u periodu od 2025. do 2030. godine instalira prosečno 30 gigavata novih kapaciteta godišnje, u skladu sa projekcijama iz izveštaja WindEurope 2030 Outlook.
Industrija vetra ima snažno uporište u evropskoj proizvodnji, skoro polovina direktnih radnih mesta vezana je za proizvodni segment. Širom kontinenta posluje više od 250 fabrika koje proizvode vetroturbine i opremu za povezivanje sa elektroenergetskom mrežom, dok su u prethodne dve godine investicije u nove i proširene proizvodne kapacitete premašile 14 milijardi evra.
Uprkos pozitivnim kretanjima, razvoj energije vetra i dalje ne ide planiranim tempom. Aktuelne procene ukazuju da će Evropska unija do 2030. godine imati oko 344 gigavata instalisane snage vetra, što je znatno ispod zacrtanog cilja od 425 gigavata. Kao ključni razlozi navode se komplikovani i dugotrajni postupci izdavanja dozvola, nedovoljno razvijena elektroenergetska mreža, spor napredak elektrifikacije i neadekvatno osmišljene nacionalne aukcije.
Istovremeno, sektor se suočava sa izraženim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Izveštaj identifikuje čak 235 različitih profila poslova u okviru životnog ciklusa vetroelektrana, uz značajne manjkove u pojedinim ključnim zanimanjima. Do 2030. godine biće neophodno obezbediti oko 7.000 tehničara za lopatice, 6.500 terenskih inženjera i 5.000 tehničara za predsklapanje opreme.
Iz WindEurope-a upozoravaju da će prevazilaženje ovog izazova zahtevati dugoročni i strateški pristup razvoju radne snage, proširenje programa stručnog obrazovanja i obuke, podsticanje prekvalifikacije radnika iz drugih industrija, usklađivanje sertifikata i veću mobilnost veština unutar Evropske unije.
Kao prvi konkretan korak u tom pravcu, WindEurope je najavio pokretanje nove alatke za planiranje razvoja radne snage, koja će omogućiti detaljnu analizu potreba po državama, fazama životnog ciklusa vetroelektrana i konkretnim profilima poslova. Cilj ove inicijative je da olakša planiranje obuka, usmeravanje investicija i osnivanje novih centara za obuku tamo gde su potrebe najveće.
Iz udruženja poručuju da je evropska industrija vetra spremna da preuzme jednu od ključnih uloga u energetskoj tranziciji kontinenta, uz značajan potencijal za otvaranje novih radnih mesta, podsticanje inovacija i ostvarivanje klimatskih ciljeva Evrope.
Biznis Kurir/Energetski portal
