Opasan otpad koji ima svako domaćinstvo: Većina ga nepravilno skladišti kod kuće, a može imati ozbiljne posledice po zdravlje
U gotovo svakom domaćinstvu u Srbiji nalaze se različita hemijska sredstva: preparati za čišćenje, kozmetika, boje i lakovi, razređivači, skidači boja, lepkovi, auto-hemija i drugi proizvodi. Iako se redovno kupuju i koriste, mali broj ljudi zaista čita deklaracije i obraća pažnju na sastav i potencijalne rizike. Još je manje onih koji znaju kako pravilno odložiti praznu ambalažu. Zbog toga čak oko 90 odsto ovakvog otpada završava u običnim kontejnerima.
Rizici po životnu sredinu i zdravlje
Nepravilno odlaganje opasnog kućnog otpada ima ozbiljne posledice. Ova vrsta otpada može biti nerazgradiva, biološki aktivna, toksična, kancerogena ili čak smrtonosna. Primer toga su termometri i štedljive sijalice koje sadrže živu. Ako se razbiju, živa može dospeti u organizam ljudi i životinja i dovesti do teških oštećenja nervnog sistema, jetre i bubrega.
Zbog zapaljivosti, korozivnosti, reaktivnosti, toksičnosti i kancerogenosti, pravilno upravljanje ovim otpadom je ključno za zaštitu zdravlja i životne sredine. Najbolje rezultate daje odvojeno prikupljanje, ali u Srbiji gotovo da nema posebnih lokacija predviđenih za takvu vrstu otpada, pa većina ambalaže i hemikalija završava u komunalnom otpadu.
Planovi Srbije za unapređenje sistema
Prema Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031, planirano je da svaka opština dobije centar za sakupljanje komunalnog i opasnog otpada iz domaćinstava. To podrazumeva izgradnju nove infrastrukture i uspostavljanje mreže koja bi omogućila odvojeno prikupljanje reciklabilnih i opasnih materijala. U tim centrima bi radilo obučeno osoblje, dok bi se prikupljen otpad isporučivao ovlašćenim operaterima ili regionalnim skladištima. Do 2029. godine trebalo bi da bude uvedeno odvojeno prikupljanje frakcija opasnog otpada iz domaćinstava.
Upravljanje hemikalijama
Da bi se sistem uskladio sa EU praksom, potrebno je sprovesti još nekoliko koraka. Jedan od ključnih je redovno ažuriranje liste kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost, po zakonu, svakih šest meseci.
Proizvođači i uvoznici koji stavljaju na tržište proizvode sa štetnim supstancama iznad 0,1% masenog udela moraju informisati sve u lancu snabdevanja o prisustvu tih supstanci i uputstvima za bezbednu upotrebu. Potrošači takođe moraju biti informisani, ali da bi to zaista funkcionisalo, neophodno je da sami razviju naviku da traže, čitaju i razumeju te podatke.
Put ka zdravijoj sredini
Jasno definisanje šta se smatra opasnim kućnim otpadom preduslov je za primenu zakona i pravilno upravljanje. Kako se lista supstanci koje izazivaju zabrinutost redovno menja, menjaju se i kategorije otpada koji spada u ovu grupu.
Da bismo živeli u zdravijem okruženju, potrebno je da pažljivije biramo proizvode koje kupujemo, obratimo pažnju na njihovu bezbednost i, što je najvažnije, pravilno odlažemo iskorišćene hemikalije i njihovu ambalažu.
Biznis Kurir/Blic Biznis
