BEOGRAD - Blago iz prirode.Od branja i prodaje šumskih pečuraka i te kako može dobro da se zaradi, zato i ne čudi što je prošle godine u Srbiji ubrano 1.935.584 kilograma. Od te količine, kako pokazuju podaci Uprave carina, na inostrano tržište prošle godine je otišlo 239.985 kilograma gljiva, ukupne vrednosti 1.418.951 evra.Iako količina ubranih pečurki iz godine u godinu varira, u Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine, koje izdaje dozvole za sakupljanje pečuraka iz prirode, ističu da su i ove godine izdate dozvole za sličnu količinu kao i 2012.Odobrenje Zavoda- Količine pečuraka koje će biti sakupljene i izvezene odobrava Zavod za zaštitu prirode - kažu u tom ministarstvu. U Zavodu za zaštitu prirode ističu da su 2012. pravna lica i preduzetnici tražili i dobili dozvolu za sakupljanje 15 vrsta gljiva iz prirode.- Najintenzivnije sakupljanje gljiva u 2012. bilo je na teritoriji Borskog, Zlatiborskog, Jablaničkog, Moravičkog, Nišavskog, Pirotskog, Pčinjskog, Raškog, Rasinskog, Topličkog, Šumadijskog, Braničevskog i Pomoravskog okruga - kažu u Zavodu.Izvoz za ItalijuDa je ovaj biznis isplativ i da od njega mnogo porodica živi, tvrdi za Kurir Zoran Stamenković, vlasnik firme „Moravac“ iz Leskovca, koja se bavi otkupom i izvozom gljiva. - Kilogram sirovog vrganja ove godine otkupljivali smo po ceni od 300 do 400 dinara, a suvog od 2.500 do 3.000 dinara po kilogramu. Otkupili smo oko 100 tona svežeg i pet tona suvog vrganja. Najisplativiji je izvoz u Italiju, gde je cena bila šest-sedam evra po kilogramu sirovog vrganja, a izvozili smo i u Nemačku. Lisičarku smo prodavali avionskim isporukama po ceni od 20 evra po kilogramu, a kamionskim od sedam do 10 evra. Otkupili smo ukupno 50 tona lisičarke - kaže Stamenković za Kurir i dodaje da je 80 odsto otkupljenih gljiva izvezao u inostranstvo, dok ostatak ide restoranima u zemlji.
