Svaki deseti dinar u budžet stizao je iz NIS-a! Ekonomista Ljubodrag Savić: Ne očekujem kantice, ali biće teško
Srbija se suočava sa jednim od najkritičnijih trenutaka u energetskom sektoru, pitanjem sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Rafinerija u Pančevu, ključni stub domaće prerade nafte i centralni oslonac sistema snabdevanja derivatima, prema oceni ekonomiste Ljubodraga Savića za Biznis Kurir, mogla bi da prestane sa radom u roku od svega nekoliko dana.
- Mi se moramo suočiti sa činjenicama, neću da kažem sto odsto, ali izgleda da za nekoliko dana rafinerija neće imati uslova više da radi - ističe Savić.
On praktično potvrđuje da je rok koji se pominje u javnosti realan i da više ne postoji tehnički ili politički prostor da se u tako kratkom periodu donese rešenje koje bi sprečilo obustavu rada.
Prema njegovim rečima, čak i da postoji spremnost različitih međunarodnih aktera da olakšaju situaciju, realni procesi za tako nešto su spori.
- Suštinski, to je toliko kratak vremenski period da to nije jednostavno moguće učiniti - objašnjava, ukazujući da su potrebne procedure jednostavno neostvarive u rokovima koji se računaju u danima.
Zalihe nisu rešenje
Savić jasno razdvaja dve stvari, gašenje rafinerije i dostupnost goriva u prvim nedeljama. Iako rafinerija može da stane, derivati neće nestati istog trenutka.
- Verujem da ćemo za početak imati dovoljno goriva. Država ima zalihe i možemo mesec-dva da funkcionišemo bez problema - kaže on.
Međutim, dodaje nešto što često izostaje iz javnih rasprava:
- To su različite kategorije zaliha. Ima nešto što država ne sme da dira, vojne zalihe, strateške rezerve.
Drugim rečima, ne može se koristiti sve što postoji u skladištima. Postoje zakonima zaštićene rezerve koje služe samo za ekstremne situacije, a ne za ublažavanje tržišnih poremećaja.
Zbog toga on procenjuje da će tržište, iako neće ostati bez goriva, doživeti smanjenje ritma isporuka.
- Ljudi će moći da kupe taj dan kad hoće, ali će neki kupiti tek za sedam dana, neki za dva ili tri.. svakako će imati uticaja - objašnjava. To znači da će se povremeno pojavljivati rupe u snabdevanju, ali ne do nivoa masovnih nestašica kakve su postojale u nekim ranijim periodima.
Strane kompanije preuzimaju tržište
Ako rafinerija prestane da radi, logičan nastavak je da uvoz zauzme mesto domaće prerade. Prema Saviću, to je situacija na kojoj strani distributeri već godinama računaju.
- Ovo je najbolja moguća situacija za okolne zemlje oko Srbije. Šta je za kapitalistu najvažnije? Otvoreno tržište. NIS je bio njihova najveća konkurencija - kaže on.
Savić naglašava da su kompanije poput MOL-a, OMV-a, Hellenic Petroleuma i drugih regionalnih igrača unapred razvile svoje strategije upravo zbog mogućnosti sankcija prema NIS-u. Zbog toga sada imaju spremne kanale snabdevanja i logistiku koja može brzo da se aktivira.
- Mislim da su oni to dobro predvideli. MOL dolazi sa svojom naftom iz rafinerije na jugu Mađarske, na Dunavu, i oni će pokriti veći deo tržišta - navodi.
Prema njegovom tumačenju, strane kompanije će iskoristiti priliku da povećaju profit.
- Svi će oni pokušati da povećaju profit i da iskoriste tu poziciju - dodaje Savić, ukazujući da će prelazak na uvoz činiti tržište manje predvidivim, a cene derivata podložnijim regionalnim kretanjima.
Ipak, u pogledu potpunog kolapsa snabdevanja, Savić je jasan:
- Ne očekujem kantice, redove i čekanje sedam dana da se sipa - ali dodaje da tržište neće raditi bez poteškoća:
- Biće otežanog snabdevanja.
Budžet trpi ogroman udar
Najveće posledice dolaze u finansijskom sektoru. NIS je jedan od najvećih poreskih obveznika i najvećih uplatilaca akciza i PDV-a u Srbiji. Savić ističe precizan podatak:
- Oko 11-12 procenata budžeta Srbije, između 9 i 11 dolazilo je od NIS-a. Svaki deseti dinar.
Time naglašava da je reč o sistemskom gubitku, a ne o lokalnom poremećaju.
Iako će strane kompanije i dalje plaćati obaveze državi, Savić naglašava da to ne znači da će se prihod održati na istom nivou.
Pored gubitka prihoda, dolazi i udar na rashodnu stranu. Savić podseća da NIS ima veliki broj zaposlenih i da njihova sudbina direktno utiče na državu.
- Ostaje tih 13.500 radnika, to uopšte nije mali broj. I nisu samo oni, bilo je dosta drugih sporednih delatnosti koje su bile povezane sa njima - objašnjava Savić.
Posledice po industriju i poljoprivredu
Gašenje rafinerije utiče i na sektore koji se direktno ili indirektno oslanjaju na naftu i gas. Prema Saviću, prvi na udaru su petrohemija i proizvodnja đubriva.
- Naftna industrija snabdeva Petrohemiju i u meri u kojoj se koristi nafta i gas, to će imati problema - objašnjava.
Potom navodi i specifičan primer:
- Pitanje je da li će ostati đubriva, koliko će biti, verovatno ćemo to morati da uvozimo - kaže Savić, ukazujući da se poremećaji neće zadržati samo na maloprodaji goriva, već će pogoditi i poljoprivrednu proizvodnju, troškove setve, cenu hrane i prerađivačku industriju.
U opštem pregledu stanja, on zaključuje:
- Ako vam jedan trećinski deo stane ili radi otežano, svakako će imati posledice za celokupnu privredu.
On odbacuje predloge o nacionalizaciji NIS-a kao pogrešne i štetne.
- Nacionalizacija ne dolazi u obzir, dugoročne štete bi bile mnogo veće nego kratkoročna korist. Kako to izgleda investitorima? - pita Savić, naglašavajući da bi takav potez znatno narušio investicionu klimu i poziciju Srbije u međunarodnim finansijskim tokovima.
Biznis Kurir
