Veliko upozorenje Bila Gejtsa za čovečanstvo! Nove promene drastično će promeniti svet
Nedavno sam objavio dug esej o klimatskim promenama na sajtu Gates Notes. Ovo je prvi od četiri biltena u kojima ću sažeti najvažnije tačke iz tog eseja, napisao je Bil Gejts na svom profilu na Linkedinu.
Klimatske promene su ozbiljne, ali smo napravili ogroman napredak. Moramo nastaviti da podržavamo proboje koji će svetu pomoći da dostigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Ali, ne smemo smanjivati finansiranje zdravlja i razvoja – programa koji pomažu ljudima da ostanu otporni na posledice klimatskih promena – da bismo to postigli.
Vreme je da ljudsko blagostanje stavimo u središte klimatskih strategija, što podrazumeva smanjenje „zelenog dodatka” (Green Premium) na nulu i unapređenje poljoprivrede i zdravstva u siromašnim zemljama.
Postoji apokaliptičan pogled na klimatske promene koji glasi ovako:
Za nekoliko decenija, katastrofalne klimatske promene uništiće civilizaciju. Dokaz je svuda oko nas – samo pogledajte sve toplotne talase i oluje izazvane rastućim globalnim temperaturama. Ništa nije važnije od ograničavanja rasta temperature.
Srećom, ovaj pogled je pogrešan.
Iako će klimatske promene imati ozbiljne posledice – naročito za ljude u najsiromašnijim zemljama – one neće dovesti do nestanka čovečanstva. Ljudi će i dalje moći da žive i napreduju u većini delova sveta u doglednoj budućnosti. Projekcije emisija su već smanjene, a uz prave politike i investicije, inovacije će nam omogućiti da ih dodatno smanjimo.
Nažalost, katastrofični narativ navodi deo klimatske zajednice da se previše fokusira na kratkoročne ciljeve smanjenja emisija, čime se skreću resursi sa najefikasnijih stvari koje možemo uraditi kako bismo poboljšali život u svetu koji se zagreva.
Još uvek nije kasno da usvojimo drugačiji pristup i prilagodimo naše strategije za borbu protiv klimatskih promena.
COP30 – prilika za promenu fokusa
Sledećeg meseca će se u Brazilu održati globalni klimatski samit COP30, i to je odlična prilika da se započne novi pristup, posebno zato što brazilsko rukovodstvo stavlja klimatsku adaptaciju i ljudski razvoj u sam vrh agende.
Ovo je prilika da se ponovo usredsredimo na pokazatelj koji je važniji od samih emisija i promena temperature – poboljšanje života.
Naš glavni cilj treba da bude sprečavanje patnje, naročito kod onih koji žive u najtežim uslovima i u najsiromašnijim delovima sveta.
Iako će klimatske promene najviše pogoditi siromašne ljude, za ogromnu većinu njih to neće biti jedina ni najveća pretnja njihovim životima i blagostanju.
Najveći problemi su i dalje siromaštvo i bolesti, kao što su oduvek bili. Razumevanje toga omogućava nam da ograničene resurse usmerimo na intervencije koje imaju najveći uticaj na najugroženije ljude.
Znam da će se neki klimatski aktivisti neće složiti sa mnom, nazvati me licemerom zbog mog ličnog ugljeničnog otiska (koji u potpunosti kompenzujem legitimnim karbonskim kreditima) ili tvrditi da je ovo lukav način da se umanji značaj klimatskih promena.
Da budem jasan:
Klimatske promene su veoma ozbiljan problem.
One moraju biti rešene – zajedno sa drugim globalnim izazovima, kao što su malaria i neuhranjenost.
Svaki deseti deo stepena Celzijusa manje zagrevanja donosi ogromne koristi.
Inovacije i investicije
Već više od 20 godina učim o globalnom zagrevanju – i ulažem milijarde dolara u inovacije koje će ga smanjiti.
Saradjujem sa naučnicima i inovatorima koji su posvećeni sprečavanju klimatske katastrofe i omogućavanju jeftine, pouzdane čiste energije svima.
Pre deset godina, neki od njih su mi se pridružili u osnivanju Breakthrough Energy, investicione platforme čija je jedina svrha ubrzavanje inovacija i primene čiste energije.
Podržali smo više od 150 kompanija, od kojih su mnoge postale veliki biznisi. Pomažemo u izgradnji sve veće mreže hiljada inovatora koji rade na svakom aspektu problema.
Fokus na zdravlje i poljoprivredu
Na moje stavove utiče i rad Fondacije Gejts (Gates Foundation) u poslednjih 25 godina.
Glavni prioritet fondacije su zdravlje i razvoj u siromašnim zemljama, a na klimatske promene gledamo kroz tu prizmu.
Zbog toga finansiramo brojne klimatski pametne inovacije u poljoprivredi, naročito u regionima gde ekstremni vremenski uslovi nanose najveću štetu.
Novac mora raditi pametnije
COP30 se održava u trenutku kada je posebno važno da svaki dolar bude iskorišćen na najbolji način za pomoć najsiromašnijima.
Fondovi za pomoć su sve manji – oni su ionako činili manje od 1% budžeta bogatih zemalja, a sada se dodatno smanjuju jer bogate zemlje kresuju svoje budžete za pomoć, dok se siromašne guše u dugovima.
Čak i dokazani programi, poput obezbeđivanja vakcina za svu decu na svetu, nisu u potpunosti finansirani.
Gavi (fond za nabavku vakcina) će imati 25% manje novca u narednih pet godina nego u prethodnih pet.
Moramo strogo i brojčano razmišljati o tome kako da što efikasnije koristimo vreme i novac.
Zato pozivam sve na COP30 da postave pitanje:
Kako da obezbedimo da sredstva pomoći donesu najveći mogući uticaj na najugroženije ljude?
Da li se novac namenjen klimatskim promenama troši na prave stvari?
Verujem da odgovor glasi – ne.
Svet ponekad postupa kao da je svaki napor u borbi protiv klimatskih promena jednako koristan.
Zbog toga manje efikasni projekti odvlače novac i pažnju od inicijativa koje bi imale mnogo veći uticaj na ljudske živote – pre svega onih koje čine eliminaciju emisija pristupačnom i smanjuju ekstremno siromaštvo kroz napredak u poljoprivredi i zdravstvu.
BiznisKurir/Telegraf
