UMRO JE ČOVEK ZBOG KOJEG JE TITO PRISTAO NA NUKLEARKU KRŠKO! Bio je simbol energetske modernizacije Juge
Andrej Marinc, bivši predsednik Izvršnog veća Slovenije, preminuo je u 95. godini. Bio je poznat po modernizaciji energetskog sistema, uključujući nuklearnu elektranu Krško.
U sam vrh politike ušao je 1972. godine i tamo ostao sve do 1990. Nakon promene političkog sistema više nije bio politički aktivan. Novembar 1972. predstavlja jednu od važnijih prekretnica slovenačke politike. U Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj smenjeni su nosioci političke liberalizacije.
U Sloveniji je harizmatični, liberalno orijentisani Stane Kavčič morao da napusti funkciju predsednika Izvršnog veća, kako se tada nazivala vlada, a funkciju je preuzeo tada 42-godišnji Andrej Marinc. Marinc je bio prvi predsednik slovenačke vlade koji nije pripadao partizanskoj generaciji.
Uprkos očekivanjima da će se njegovim imenovanjem zaustaviti procesi političke liberalizacije i društvene modernizacije, Marinc se ipak upisao u istoriju kao tehnološki modernizator. Dve godine nakon što je preuzeo funkciju, Josip Broz Tito položio je kamen temeljac za izgradnju nuklearne elektrane u Krškom. Sa tom elektranom Slovenija se strateški oslonila na američku tehnologiju i modernizovala energetski sistem, koji je sedamdesetih godina često bio pogođen restrikcijama električne energije.
Prva nuklearna elektrana zapadnog tipa u socijalističkoj zemlji
Danas su Republika Hrvatska i Republika Slovenija suvlasnice nuklearne elektrane, svaka sa udelom od 50% te svaka dobija 50% proizvedene električne energije. Radi se o prvoj nuklearnoj elektrani zapadnog tipa izgrađenoj u nekoj od tadašnjih socijalističkih zemalja. Hrvatska i Slovenija 1970. godine sklopile su sporazum o izgradnji nuklearne elektrane kod mesta Krško u Sloveniji.
U avgustu 1974. investitori su sklopili ugovor o nabavci opreme i gradnji nuklearne elektrane snage sa američkim preduzećem Westinghouse Electric Corporation, projektant je bilo preduzeće Gilbert Associates Inc., izvođači radova bila su domaća preduzeća Gradis i Hidroelektra, a montažu su obavili Hidromontaža i Đuro Đaković. Dana 1. decembra 1974. položen je kamen temeljac. U januaru 1984. NEK je dobila dozvolu za redovan rad.
Marinc je vodio slovenačku vladu do 1978, a potom je do 1982. obavljao funkcije u Beogradu – prvo kao potpredsednik savezne vlade, a do 1982. bio je član predsedništva Saveza komunista Jugoslavije. Nakon povratka u Sloveniju, u razdoblju od 1982. do 1986. vodio je slovenačku partiju, a nakon 1986, kada je Savez komunista Slovenije najavio povlačenje s vlasti, bio je član Predsedništva Socijalističke Republike Slovenije. U Predsedništvu je vodio uticajno veće za zaštitu ustavnog poretka; nije se slagao s tvrdnjama beogradskih dogmata da se u Sloveniji odvija kontrarevolucija. Nakon 1986, kada je njegov politički uticaj počeo da slabi, bio je i predsednik organizacionog odbora takmičenja u ski skokovima i letovima u Planici.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
