OTKAZ MU SE OBIO O GLAVU - ŠEF GA NA SILU POSLAO NA ODMOR! Najavio odlazak mesec dana ranije, sad se kaje
Mnogi zaposleni suočavaju se s dilemama vezanim za otkazni rok i korišćenje godišnjeg odmora prilikom prelaska na novi posao
Jedan korisnik na forumu r/askcroatia postavio je pitanje koje je izazvalo brojne komentare i rasprave: da li poslodavac sme da prisilno pošalje radnika na godišnji odmor umesto da mu omogući da odradi otkazni rok?
Tema je aktuelna jer mnogi veruju da otkazni rok predstavlja i pravo i obavezu radnika, te da poslodavac ne može jednostrano da menja uslove u tom periodu.
U objavi, autor je naveo konkretan primer: obavestio je poslodavca 30 dana ranije da želi da da otkaz zbog prelaska na drugi posao i da ima nameru da odradi otkazni rok. Međutim, poslodavac mu je rekao da otkaznog roka nema i ponudio mu dve opcije – da iskoristi preostali godišnji odmor od sutra ili da odmah raskinu ugovor uz isplatu neiskorišćenih dana odmora. Njemu to ne odgovara jer smatra da mu na taj način nastaje „rupa“ između dva posla i da je takvo ponašanje protivno praksi, a verovatno i zakonu. Tražio je savete šta da učini i da li je takvo ponašanje zakonito, naglašavajući da zna kako otkazni rok nije samo obaveza već i pravo radnika, te da poslodavac mora obavestiti radnika najmanje 15 dana unapred o korišćenju godišnjeg odmora.
Jedan komentator je napisao: „Nije da te pošalje na godišnji umesto otkaznog roka, već te pošalje na godišnji tokom otkaznog roka. I da, ima pravo to da uradi. Ti imaš pravo da budeš zaposlen do kraja otkaznog roka, što nije u sukobu s tim da budeš na odmoru u tom periodu. Ako te ne želi na radnom mestu, može te poslati na godišnji i isplaćivati ostatak dana dok si kod kuće. Sve ostalo su kompromisi koje dogovorite.“ Drugi je dodao da je i sam imao iskustvo da su ga poslali kući tokom otkaznog roka uz platu, što smatra uobičajenom praksom, i ističe da je isplata neiskorišćenog odmora poslednja opcija, a ne pravilo.
Ima li poslodavac to pravo?
Neki komentatori ističu da poslodavac ima zakonsko pravo da odredi korišćenje godišnjeg odmora čak i tokom otkaznog roka, bez obzira na rok od 15 dana. „Poslodavac može da te udalji s radnog mesta tokom otkaznog roka, ali mora da ti plati to vreme“, napisao je jedan učesnik rasprave. Drugi smatraju da je otkazni rok zapravo stvar dogovora između radnika i poslodavca i da poslodavac može samostalno odlučiti o njegovom trajanju, čak i do tri meseca, te da radnik nema pravo da samostalno odlučuje kada će koristiti godišnji odmor. Neki komentatori naglašavaju da radnik ima pravo da bira samo jedan dan godišnjeg, dok o ostatku odlučuje poslodavac.
Među komentarima našao se i savet da se sve dokumentuje službenim putem, pismeno, te da radnik ne potpisuje ništa neprihvatljivo, već da u slučaju problema podnese prijavu inspekciji rada. Ipak, bilo je i mišljenja da su u ovakvim situacijama i poslodavac i radnik često u legitimnoj poziciji, i da poslodavac ima pravo da ne želi da radnik radi otkazni rok.
Na kraju, ova rasprava pokazuje da je tema otkaznog roka i godišnjeg odmora složena i zavisi od pojedinačnih ugovora i dogovora sa poslodavcem. Poslodavac ima pravo da odredi korišćenje godišnjeg odmora tokom otkaznog roka, ali mora da ispoštuje zakonske odredbe o platama i pravima zaposlenih. Radnicima se savetuje da svoje zahteve i nesuglasice evidentiraju zvanično i, po potrebi, potraže pravnu pomoć ili se obrate inspekciji rada. Jasno je da, iako zakon štiti prava radnika, praksa često zavisi od spremnosti poslodavca na dogovor i otvorenu komunikaciju.
Prema savetima stručnjaka, ako razmišljate o otkazu i prelasku na novi posao, važno je da dobro razumete svoja prava i obaveze i da ne dozvolite da vas uslovi tokom otkaznog roka neprijatno iznenade. Komunikacija s poslodavcem i poznavanje zakonskih okvira mogu sprečiti neprijatnosti i pomoći vam da mirnije pređete u novu radnu sredinu.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
