Slušaj vest

Nije EPS Alajbegova slama, da je razvlači ko kako hoće i kako kome odgovara. Bez obzira da li je privredni potrošač električne energije domaća ili strana kompanija. Pa čak ni ako je reč o državnoj firmi ili domaćem privatniku. Jer, ako dozvolimo da zarad nečijih parcijanih interesa EPS bude uništen sutra ćemo svi biti prepušteni tržištu električne energije. A ono je surovo. Ako se to desi više nećemo imati ni socijalnu cenu struje za domaćinstva ni ovu zbog koje se sada buni privreda.

„Regulisana cena električne energije za privredu, koja bi bila ispod tržišne cene, vodilo bi do direktnog uništavanja Elektroprivrede Srbije. EPS i sada prodaje struju privredi malo jeftinije od tržišne cene, da bi bio konkurentniji u odnosu na trgovce“, kaže Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a, komentarišući za Energiju Balkna saopštenje Privredne komore Srbije u kome se traži hitno uspostaviti dijalog o ceni struje jer, kako kažu, „privreda traži održivo poslovanje”.

Iz PKS poručuju da „Elektroprivreda Srbije i kompanije moraju što hitnije uspostaviti kontinuirani dijalog i redovne sastanke kako bi pronašle održivo rešenje za cenu električne energije za privredu. Svako povećanje cene električne energije značajno opterećuje poslovanje firmi, utičući na rast cene krajnjeg proizvoda i smanjenje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu”. Učesnici ove tematske sednice Centra za privredne inicijative i brza rešenja Privredne komore Srbije (PKS) zaboravljaju, međutim, da je I sam EPS privreda. Najveća kompanija u zemlji. Doduše državna.

EU zahteva tržište
Zaboravili su i to da je Srbija prihvatila pravila Evropske unije, kojoj deklarativno težimo, da je tržište električne energije slobodno. Još početkom druge decenije ovog veka.

Setimo se, tada su trgovci električnom energijom „oteli“ neke velike potrošače struje Elektroprivredi Srbije. Damping cenama.

U međuvremenu se i EPS naučio da posluje tržišno – onoliko koliko mu je držva dozvolila, jer za domaćinstva EPS obezbeđuje svu potrošnju kao garantovani snabdevač. I tu je cena prividno slobodna. Prividno, jer ne bi Međunarodni monentarni fond od Vlade Srbije zahtevao (i dobio obećanje) da se sadašnja cena koriguje na jesen, od 1. oktobra za njamanje 7%, kako bi se „poboljšala finansijska pozicija Elektrodistribucije Srbije za potrebe za investicijama u energetsku infrastrukturu”.

EPS jeftiniji od trgovaca strujom
Kod snabdevanja privrede EPS sada ima cenu koja je, kako reče Stojčevski, za nekoliko evra niža od tržišne – taman toliko da bude konkurentan u odnosu na trgovce.

Nije tajna da se već godinama unazad trgovci bune što je EPS, kako kažu, monopolista, što koristi svoju prednost – što proizvodi i prodaje svoju električnu energiju. A poznato je da je država i po pitanju cene za privredu uskakala sa preporukama koje je EPS morao da posluša (u vreme energetske krize, korone…).

Nećemo sad pominjati i to da je iz kase EPS-a često profit završavao u državnom budžetu. Jer, EPS je državna firma. A, sveukupna državna politika dovela je do toga da EPS, iako je najveća srpska kompanija nije najprofitabilnija.

Tako i treba, smatraju mnogi političari, većina privrednika, neki ekonomisti i mnogi građani Srbije koji smatraju da državna imovina treba da postoji i radi pre svega zarad pojedinačne koristi potrošača.

EPS se ne sme uništiti zarad tuđih interesa
„Kao građanin ja sam protiv da mi privrednik traži da zaradi, uništavajući EPS da bi on imao veći profit“, komentariše Stojčevski za Energiju Balkana.

I, tu je ključ. Nije EPS Alajbegova slama, da je razvlači ko kako hoće i kako kome odgovara. Bez obzira da li je privredni potrošač električne energije domaća ili strana kompanija. Pa čak ni ako je reč o državnoj firmi ili domaćem privatniku.

Jer, ako dozvolimo da zarad nečijih parcijanih interesa EPS bude uništen sutra ćemo svi biti prepušteni tržištu električne energije. A ono je surovo. Ako se to desi više nećemo imati socijalnu cenu struje za domaćinstva, pa ni ovu zbog koje se sada buni privreda.

A to bi u PKS trebali dobro da znaju. Uostalom, EPS je njihova najveća članica.

Stojčevski predlaže privredi da, kada ugovaraju snabdevanje strujom, traže od EPS-a dinamičku tarifu. Postoji mogućnost da dobiju nižu cenu vikendom i noću. Mogu, kako kaže, da traže zimsku i letnju tarifu. Dnevne letnje tarife su, na primer, zbog velike proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije takve da se može ugovoriti niža cena.

„Mora i privreda da se prilagodi tržištu. Nekada je prozvodnja bila organizovana noću, jer je tada jeftinija struja“, podseća Stojčevski poručujući privrednicima da nađu cenu koja će da im odgovarati.

Samoproizvođači – jedno od rešenja
A ako baš žele da pomognu privredi da smanji trošak za električnu energiju u PKS bi državi mogli da predlože subvencije za to da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe. Takozvani prozjumeri. Neke firme u Srbiji su to već učinile ili se okreću tome, postavljajući solarne panele na krovove svojih hala I poslovnih objekata. Tako smanjuju svoj trošak za kupovinu električne energije – ne čekajući intervenciju države kod Elektroprivrede Srbije.

I na kraju, da kao autor ovog teksta – kao građanin zaključim: meni su skupi mnogi proizvodi srpske privrede. Kad se pogledaju cene mnogih domaćih proizvoda i kada ih uporedimo sa istim takvim proizvodima u inostranstvu vidimo da su naši skuplji. Često ovdašnji proizvođači skuplje prodaju robu u Srbiji nego u inostranstvu. Mogla bi i tu PKS i država da reaguju.