IZVODE IZ BANKE NE BACAJTE NI U LUDILU! Možete da platite milionske kazne, a evo koliko godina treba da ih čuvate
Ko je samostalni preduzetnik u obrtničkoj delatnosti i podleže obavezi vođenja poslovnih knjiga, mora arhivirati brojne dokumente – uključujući sve bankovne izvode (u digitalnom ili fizičkom obliku), i to tokom više godina.
Ko to ne poštuje, može se suočiti s visokim novčanim kaznama.
Dobra vest: skraćuje se rok čuvanja dokumenata
Do sada je zakonska obaveza čuvanja knjigovodstvenih isprava, prema pravnoj zaštiti ARAG, iznosila 10 godina – a među te isprave spadaju i bankovni izvodi.
Od 1. januara 2025. stupaju na snagu nova pravila: Zakonom o smanjenju birokratije IV (Bürokratieentlastungsgesetz IV) taj rok se smanjuje na osam godina.
Promena važi i za sve dokumente kojima desetogodišnji rok još nije istekao do tog datuma.
Novi pragovi za obavezu vođenja knjiga
Došlo je i do promena u vezi sa tim ko je dužan da vodi poslovne knjige. Od početka poslovne godine 2024. važe novi pragovi prihoda i dobiti:
- Ako godišnji promet prelazi 800.000 evra ili
- Ako godišnja dobit prelazi 80.000 evra,
onda postoji obaveza vođenja knjiga.
Prethodni pragovi bili su 600.000 i 60.000 evra.
Ovo je regulisano u poreznom delu Zakona o poreznom postupku (Abgabenordnung). Dodatno važe i trgovački propisi iz Trgovačkog zakonika (Handelsgesetzbuch), kao i posebni zakoni za određene delatnosti.
Samostalni obrtnici moraju pažljivo proveriti koje dokumente treba da čuvaju i koliko dugo, jer se rokovi razlikuju u zavisnosti od vrste dokumenta i zakonske osnove.
Zašto je čuvanje izvoda važno?
Samozaposleni obrtnici sa obavezom knjigovodstva moraju čuvati svaki izvod sa računa – jer su ti dokumenti ključni za dokazivanje ispravnosti poslovanja pred Poreskom upravom.
Poreska uprava može da naloži reviziju i do 10 godina unazad. Bankovni izvodi dokazuju tok novca (npr. uplate od klijenata ili poslovne troškove), omogućavaju uvid u poslovne procese i službeni su dokazni materijal u slučaju spora.
Kazne za kršenje propisa
Kršenje zakonskih obaveza može dovesti do visokih novčanih kazni, pa čak i zatvorskih kazni.
Prema Virchow-Bundu, prete:
- Novčane kazne do 50.000 evra
- Zatvorske kazne ako se porezno relevantna dokumentacija prerano uništi
Ako kod digitalnih dokumenata nije omogućen pristup podacima, Poreska uprava može, prema Zakonu o poreznom postupku (§ 146 st. 2b), izreći kaznu za odlaganje ("Verzögerungsgeld") od 2.500 do 250.000 evra.
BiznisKurir/Fenix-magazin
