NAJSKUPLJA NJIVA U SRBIJI PRODATA U OVOM GRADU! Plaćena više od DVA MILIONA EVRA, ali rekord je oboren u drugom mestu - EVO GDE

U Srbiji je već godinama velika potražnja za kupovinom obradivog zemljišta! Posebno su tražene oranice u Vojvodini, u mestima blizu većih gradova, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Rumenka rekorder

I pored ovako visokih cena, ovo nisu rekordni iznosi za koje je neko obradivo zemljište prodato. Ubedljivo najskuplja oranica kupljena je pretprošle godine u Rumenki, po ceni od 50 evra po metru kvadratnom. Parcela je površine nešto manje od dva hektara ili 19.970 kvadrata. To znači da je hektar koštao 500.000 evra. Do tada je najviša cena za hektar iznosila 400.000 evra, a takva oranica prodata je u Kaću.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra. Ova cifra je za jednu oranicu ogromna, iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra.

Stručnjaci smatraju da je obradivog poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se zato povremeno pojave ekstremi sa ovako visokim cenama, ali prognoziraju i da će njive sigurno biti sve skuplje i traženije. Dodaju da nije isključeno da se neko poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko, ali napominju da taj proces nije ni jeftin, ni jednostavan.

- Obradivih površina je sve manje, potražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena. U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište, pa nije čudno što su pojedine oranice prodate za veliki novac, ali ni okolina Beograda ne zaostaje mnogo. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine je bio 5.000 evra, a evo vidite kolike su cifre sada - naveo je za Informer agroekonomista Milan Prostran.

"Oranice će biti sve skuplje"

Prostran kaže da je kupovina zemljišta svetski trend, jer se na plodnim oranicama proizvodi hrana, što je postalo sve primamljivije ljudima koji bi da ulože svoj kapital, iako se nisu ranije bavili poljoprivredom. Ipak, istakao je da prenamena poljoprivrednog zemljišta nije jednostavan proces.

- Nije isključeno da neko kupi poljoprivredno zemljište i prenameni ga u građevinsko, ali postoje neke procedure i dozvole koje treba da se pribave, zbog čega to nije baš tako jednostavno. Mi stalno mislimo da imamo mnogo njiva i oranica jer smo mi poljoprivredna zemlja, ali činjenica je da je obradive zemlje sve manje i da je zbog toga skuplja, ali treba da je koristimo za gajenje hrane - zaključio je Prostran.

Kurir.rs/Informer