SVAKI PREDUZETNIK IMA JEDNU MUKU: Dođe čas kada mora da odluči - Koji oblik poslovanja je najbolji za biznis?

Ova pitanja muče mnoge domaće preduzetnike, posebno kada dostignu pragove propisane zakonima o porezu i PDV-u. I iako je svaki model poslovanja zakonski definisan, pravi izazov je pronaći onaj koji se najviše isplati u konkretnom slučaju. U razgovoru za eKapiju, poreski stručnjak Đerđ Pap objašnjava ključne momente kada se preduzetnici nalaze na raskrsnici i nudi smernice za donošenje pametne odluke.

- Preduzetnik koji sa paušala prelazi na vođenje knjiga, u prvoj godini nema mogućnost da koristi povoljniji način oporezivanja putem lične zarade. Automatski podleže klasičnom modelu gde se porez i doprinosi plaćaju u visini i do 44% na dobit - objašnjava Pap. Tek od druge godine može da bira povoljniju opciju.

Postoji i drugi prag koji mnogi previde, savetuje Pap, a to je prag od 8 miliona dinara u okviru PDV prometa u poslednjih 12 meseci. Ako se i taj limit premaši, obaveza ulaska u PDV sistem postaje trenutna.

- Greška koja može imati ozbiljne materijalne posledice, a koju sam često viđao jeste da preduzetnici ne vode računa o još jednoj situaciji kada preduzetnik paušalista mora preći "na knjige". Radi se o situaciji kada je paušalista u poslednjih 12 meseci ostvario više od 8 miliona PDV prometa. Kada neko pređe u poslednjih 12 meseci taj prag od 8 miliona, on je dužan sutradan da postane PDV obveznik i da se prijavi u PDV sistem, što automatski znači da mora voditi i knjige. Tu nema odabira da li će preći u doo ili u preduzetnika, nego odmah od sutra mora početi da vodi knjige - upozorava Pap.

Razlika između oporezivanja i odgovornosti: preduzetnik vs. doo

Kada razmatrate da li ostati preduzetnik ili preći na formu društva sa ograničenom odgovornošću (doo), važno je razumeti ključne razlike između ova dva modela – kako u pogledu poreza, tako i u svakodnevnom poslovanju.

- Doo i preduzetništvo imaju dodirnih tačaka, naročito u situacijama kada je vlasnik firme istovremeno i njen direktor. U oba slučaja moguće je isplaćivati sebi zaradu, uz obavezu plaćanja doprinosa, koji su približno na istom nivou. Ipak, značajna razlika nastaje kada se govori o oporezivanju dobiti – doo plaća porez na dobit u iznosu od 15%, dok preduzetnik plaća 10% - navodi Pap.

Takođe, značajna je i razlika u načinu raspolaganja novcem.

- Dok preduzetnik može da podigne sredstva sa poslovnog računa kad god poželi, bez dodatne dokumentacije (uz eventualnu obavezu plaćanja poreza od 10% na ličnu potrošnju), kod doo-a su stvari znatno formalnije. Svako podizanje gotovine mora biti dokumentovano – kroz račun, obračun dnevnica ili sličan pravni osnov - kaže on.

Jedna od najvažnijih razlika, napominje, koja nema veze sa porezima, tiče se odgovornosti. Kod doo-a, obaveze su ograničene na imovinu firme, dok preduzetnik za poslovne obaveze odgovara i svojom ličnom imovinom. U praksi, to znači da u slučaju sudskog spora ili štete, preduzetnik može snositi posledice i na ličnom planu, dok se kod doo-a naplata vrši isključivo iz imovine pravnog lica.

- Doo odgovara imovinom doo-a kao pravnog lica, a preduzetnik odgovara i preduzetničkom, ali i svojom ličnom imovinom. Ukoliko preduzetnik načini štetu klijentu, klijent tuži, a sud dostudi da se šteta mora nadoknaditi, onda naplata te štete kada ste preduzetnik može da ide i iz lične imovine, a kada ste doo, samo iz imovine pravnog lica - zaključuje on.

biznis.kurir.rs/eKapija