U ŠTA SE ISPLATI ULAGATI NAKON TRAMPOVIH CARINA? Jedna investicija donosi ogroman prinos u kriznim situacijama

U prvom tromesečju ove godine najuspešniji oblik imovine bilo je zlato, čije vrednosti su skočile na nove rekorde usled globalne trgovinske neizvesnosti i njegove tradicionalne uloge utočišta od inflacije. Prinos na zlato iznosio je sjajnih 19 odsto, prema TradingView.

Kompanije sa visokom kapitalizacijom u SAD zatvorile su kvartal sa prinosom od -4,6 odsto, a glavni tehnološki giganti bili su među najteže pogođenim. U isto vreme, američki dolar je oslabio za četiri odsto, pošto je poverenje u američku ekonomiju opalo.

Za razliku od prethodne dve godine, kada su američke akcije dominirale, one se sada suočavaju sa sve većom rasprodajom. U međuvremenu, sredstva sigurnog utočišta, kao što su zlato i dugoročne obveznice nadmašuju mnoge druge klase imovine.

Objava novih carinskih tarifa administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), koje su od srede uveče po evropskom vremenu širom sveta izazvale plimske talase reakcija – diplomatskih, političkih i ekonomskih – stavlja povrat na investicije u potpuno novu perspektivu.

Kako za portal Biznis.rs objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom društvu Momentum Securities, američko tržište kapitala u prethodne dve godine beležilo je stope rasta od 20+ procenata i na tim visinama postalo je lako ranjivo na neke negativne faktore, poput ovih što su usledili.

 “Prvo tromesečje je donelo trendove na globalnom tržištu kapitala kakvi dugo nisu bili zabeleženi – evropske i kineske akcije su beležile rast, dok su američki indeksi potonuli. Ovo je direktna posledica najave Trampove protekcionističke politike i generalno visokog vrednovanja, pre svega američkih tehnoloških kompanija”, kaže Gujaničić.

Poznati domaći berzanski stručnjak dodaje i da je period od početka godine obeležio “deep seek” efekat, odnosno razvoj kineskih startapova na bazi veštačke inteligencije koji su se sa mnogo manje resursa nego američki pandani uključili u trku na ovoj najspominjanijoj investicionoj temi poslednjih nekoliko godina.

“Takođe, nemačka vlada najavila je velike fiskalne stimulanse, što bi uz kraj rata u Ukrajini, moglo dati zamah ovoj privredi koja duže vreme tavori”, napominje Gujaničić.

Donald Tramp je objavu novih carinskih stopa nazvao “danom oslobođenja”, te “danom kada je američka industrija ponovo rođena”.

Komentarišući Trampov potez koji je, barem u kratkom roku, izazvao tektonske potrese, glavni broker Momentuma misli da nije realno očekivati povratak industrije na velika vrata u SAD jer to su to dugotrajni procesi koji se vode pre svega tržišnom logikom privrednih subjekata.

“Verujem da će i dalje komparativnu prednost, pre svega, imati najveće tehnološke kompanije, gde je Amerika i do sada bila dominantna, a teško je očekivati da se to promeni s obzirom da neminovnost dalje digitalizacije”, smatra naš sagovornik.

U tri dana od uvođenja istorijskih carinskih stopa SAD videli smo reakcije glavnih ekonomskih konkurenata – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) upozorila je na najnepovoljniji scenario rasta inflacije u evrozoni, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pozvao je sve evropske kompanije da odustanu od investiranja u SAD, Kina je uzvratila svojim kontra-merama…

Pitanje je koji oblik imovine u takvim uslovima postaje najsigurniji za investiranje?

“U situaciji kada se tržišta u velikoj meri uskomešaju, kao što je to slučaj ove sedmice, nema sigurnog utočišta u bilo kom sektoru. Istina, biznisi koji nisu previše orijentisani na međunarodne odnose i ograničeni su u većoj meri u nacionalnim okvirima (komunalne usluge, proizvođači električne energije i sl.) u ovakvim situacijama mogu biti privremeno sklonište. Zlato, takođe, u uslovima velikih turbulencija predstavlja sigurno utočište, premda treba biti oprezan s obzirom na njegovu veliku ekspanziju u proteklom periodu od skoro dve godine. U svakom slučaju, fokus na inovativne i konkurentne biznise ne može biti greška, posebno u okolnostima gde će vrednovanja kompanija biti linearno snižena”, zaključuje Nenad Gujaničić.

Kurir Biznis/Biznis.rs