Slušaj vest

- Učešće javnog duga u BDP-u u Republici Srbiji na današnji dan iznosi 44,3%, i daleko je ispod proseka Evropske unije koji po poslednjim podacima iznosi 81,6% BDP-a. U isto vreme, mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3% BDP-a, Francuske 113,8%, Mađarske 76%, Nemačke 62,4% BDP-a…

Posmatranje odnosa javnog duga prema BDP-u, za razliku od fokusiranja na njegov apsolutni iznos, što sve češće čini opozicija, ključno je za razumevanje održivosti javnih finansija jer pokazuje koliki je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira, odnosno veličinu njene ekonomije.

Ovaj indikator omogućava međunarodnu uporedivost među zemljama različite veličine i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume poput onih iz Mastrihta. Takođe, važan je za procenu solventnosti i rizika, jer visok dug u odnosu na BDP može signalizirati potencijalne probleme u otplati, dok nominalno visok dug sa niskim udelom u BDP-u može biti potpuno održiv.

Odnos dug/BDP osvetljava i dinamiku fiskalne politike, jer omogućava analizu uticaja kamata, primarnog salda, rasta i inflacije na dug. Pored toga, ukazuje na prostor za novo zaduživanje – zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora u kriznim situacijama.

Na kraju, ovaj pokazatelj je jednostavniji za komunikaciju prema javnosti i investitorima, jer jasno prikazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi.

Dakle, jasno je da Srbija nije prezadužena zemlja, da je naš javni dug apsolutno pod kontrolom i da sa njime odgovorno upravljamo. Vreme je da stanemo na put svim netačnim komentarima o prezaduženosti zemlje, koje sve češće vidimo u poslednje vreme, a koji nemaju nikakvo uporište u realnosti.

Najbolja potvrda za to je i investicioni kreditni rejting koji je Republika Srbija dobila po prvi put u istoriji.
Nastavljamo da radimo, da gradimo Srbiju, ali i da sa druge strane vodimo računa o svakom dinaru.

Idemo dalje! - naveo je Mali.

biznis.kurir.rs