Da li svoju ušteđevinu treba čuvati u obliku zlata? Cene neprestano rastu, finansijski konsultant tvrdi: Država isto ovako razmišlja
"Kada pričamo o zlatu često ljudi pomisle da su to one poluge od nekoliko kilograma kao iz filmova nije to baš tako to su uglavnom oni listići zlata 50, 100 grama"
Naš narod je od davnina čuvao zlatne dukate koji su se poklanjali u posebnim prilikama. U poslednjih deset godina beleži se rast cene zlata do 10 odsto, dok je rekordna po ceni zlata bila 2024. godina, kada je cena tog plemenitog metala skočila za 27 odsto.
- Malo je onih pojedinaca danas koji investiraju u zlato, pre svega ovde mislimo na neke institucije, institucionalne investitore kao što su banke, kao što je država i države koje u današnje vreme koje globalno izazovno pokušavaju da kupe što više zlata i stave u trezor, upravo iz ovog razloga koji sam naveo znači na tom mikro nivou kako pojedinac razmišlja bolje ja da imam zlato pa kad mi zatreba uvek mogu da ga razmenim za nešto robu, hranu, usluge i tome slično. E tako isto i država razmišlja na jednom drugom nivou, višem nivou da deo svojih rezervi, deviznih rezervi čuva u zlatu - kaže Vladimir Vasić, finansijski konsultant.
Narodna banka Srbije trenutno raspolaže sa 44 tone zlata, a sa tim plemenitim metalom posluje i oko 20 firmi uz saglasnost te institucije.
- Kada pričamo o zlatu često ljudi pomisle da su to one poluge od nekoliko kilograma kao iz filmova nije to baš tako to su uglavnom oni listići zlata 50, 100 grama gde vi date novac, dobijete to zlato i on ima taj sertifikat čuvate ga u trezoru ili negde kod kuće da kažemo u nekom svom mini trezoru i ukoliko vam zatreba vi ga možete prodati - dodaje Vasić.
Osim po mišljenju stručnjaka solidnih rezervi u zlatu Srbija je u predhodnoj godini dobila investicioni rejting, kao i 51 milijardu evra direktnih stranih investicija.
- Mi smo nedavno dobili od Standard and Pears takozvani investicioni rejting što znači da smo se podigli u njihovom rangiranju zemalja iznad polovine tabele i to nam daje određene mogućnosti da šire možemo uzimati kredite jer postoje neke profesionalne finansijske organizacije koje ne daju kredite onima koji nemaju dobar rejting - kaže ekonomista Milan Kovačević.
Što se privrednog rasta za 2025. godinu tiče procenjuje se da će biti 3,5 posto.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
ČETVOROČLANA PORODICA SE POŠTENO POČASTILA ZA SAMO 18 €: Otišli u grad koji Srbi obožavaju, pa ih iznenadio račun u najboljem lokalu