LITIJUM KLJUČAN ZA BUDUĆNOST EU I SVETA Đedović Handanović: Srbija mora da razmišlja o proizvodnji struje na održiv način

Rude bakra, nikla, litijuma su među onima koje su ključne sa budućnost EU i sveta, a Srbija ima svoje mesto u toj budućnosti. Zelena tranzicija se odvija i ne mari puno za to da li će se zemlja uključiti u novu industrijsku revoluciji ili će ostati na pogrešnoj strani istorije.

- Srbija ima jedinstvenu priliku da postane ključna zemlja u lancu vrednosti za elektirčna vozila u Evropi. Taj potencijal koji zemlja ima biće dodatno ojačan partnerstvom sa Evropskom unijom o strateškim materijalima - rekao je Ričards.

On je dodatno naglasio geopolitičke promene koje se dešavaju i da je važno raditi na sigurnosti lanca snabdevanja jer istovremena proizvodnja i ekstrakcija kritičnih sirovina dešava se u jako malom broju zemalja.

- Poslednje godine su nam pokazale kolika je krhkost globalnih lanaca snabdevanja - poentira Oliver Ričards i naglašava da je jako važno povezati već postojeću snažnu infrastrukturu automobilske industrije u Evropi sa novim velikim nalazištima litijuma koja postoje u nekoliko evropskih zemalja.

U Srbiji pitanje litijuma se prvenstveno ogleda kroz projekat „Jadar“, a protivnici tvrde da će Srbija postati zemlja trećeg sveta, da će se ovde samo iskopavati ruda, a sve ostalo će biti činjeno na drugim mestima, kao i to da se ekstrakcija litijuma ne planira u razvijenim zemljama. Prvi deo ovih zabluda razvejan dolaskom novih investicija iz lanca vrednosti litijuma u zemlju, a drugi deo se još jednom može demantovati iz reči Olivera Ričardsa.

- U Velikoj Britaniji postoje planovi za rudarenje litijuma. Dve kompanije imaju svoje projekte koje sprovode, a namera je da se dodatno razvijaju i kompanije koje će taj proizvod prerađivati. To će doprineti ojačavanju domaćeg lanca snabdevanja. Naša ambicija je da napravimo bateriju koja će da bude 100% proizvedena u Velikoj Britaniji, od rude do finalnog proizvoda“ - kaže Ričards navodeći kao primer razvoj rudnika litijuma u Kornvalu, koji se odvija pod budnim okom kompanije Korniš litijum.

Inovativnost ove industrije podrazumeva i opravdane bojazni, ali na većinu njih odgovorio je prof. dr Čedomir Beljić sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakavši da očuvanje životne sredine može da ide zajedno sa rudarenjem litijuma.

- Moguće je raditi odgovorno, moguće je voditi računa o životnoj sredini, ali ne i neuticati na nju. Rudarstvo se oduvek razvija u interakciji sa prirodom, tako je i danas. Knjige na fakultetima su obimnije, nauka ide u korak kako bi odgovorila na zahteve budućnosti - poručuje Beljić.

biznis.kurir.rs