OVE ZEMLJE SU SPREMNE NA ŽIVOT BEZ KEŠA: Evo da li je Srbija na listi i zašto je mnogima važno ovo da se promeni
za dok su Jermenija, Gruzija i Nemačka na začelju, pokazuje nedavna analiza.
Nordijske zemlje su bolje pripremljene za budućnost u kojoj gotovina neće biti u upotrebi u poređenju sa ostatkom Evrope, pokazala je nova analiza.
Finansplassen, norveški sajt posvećen finansijama, sakupio je podatke iz Svetske banke, Eurostata i drugih javno dostupnih baza podataka kako bi procenio koliko su evropske zemlje prilagođene za funkcionisanje bez gotovine.
Analizirali su broj bankomata i terminala za plaćanje na 100.000 ljudi, limite za beskontaktno plaćanje karticama i procenat populacije koja koristi internet bankarstvo.
Njihovi podaci pokazuju da je Norveška najbolje pripremljena za budućnost bez gotovine, sa jednim od najmanjih brojeva bankomata i oko 96 odsto stanovništva koje koristi internet bankarstvo.
Na drugom i trećem mestu nalaze se Finska i Danska, koje imaju nešto više bankomata nego Norveška i malo manje terminala za plaćanje, ali sličan procenat korisnika internet bankarstva.
U prvih deset zemalja našle su se i Holandija, Švedska, Island, Estonija, Litvanija, Kipar i Švajcarska, dok su na začelju Jermenija, Gruzija i Nemačka.
Zašto nordijske zemlje prednjače?
Pet od deset najspremnijih zemalja za budućnost bez gotovine su nordijske, navodi istraživanje. Prema Olle Petterssonu, stručnjaku za lične finansije iz Finansplassena, ove zemlje koriste bezgotovinske sisteme da prevaziđu izazove poput retke naseljenosti i teških vremenskih uslova, koji otežavaju tradicionalna plaćanja.
Dodatno, visok stepen poverenja u javne institucije i male populacije omogućavaju lakšu primenu novih politika.
Međutim, iako gotovina opada u upotrebi, vlasti u Norveškoj i Danskoj insistiraju na očuvanju njene dostupnosti, posebno kao mere predostrožnosti protiv digitalnih napada ili dugotrajnih nestanaka struje.
U Norveškoj, zakon usvojen u oktobru olakšava građanima plaćanje gotovinom kada je to potrebno, dok Danska beleži da gotovina čini samo osam odsto transakcija u 2023. godini, ali se i dalje smatra važnom za društvo.
Pandemija COVID-19 dodatno je ubrzala prelazak na bezgotovinske transakcije, jer je ponašanje potrošača usvojeno tokom pandemije preživelo i nakon ukidanja restrikcija. Ipak, čak 60 odsto ispitanika u Evropi i dalje želi opciju plaćanja gotovinom, navodi Evropska centralna banka.
BiznisKurir/BizPortal
MINISTAR MALI: Rastemo brže od proseka EU, želimo da se bavimo ulaganjem u infrastrukturu - EXPO nam je najveća razvojna šansa