MANJE DANA RADILI, ALI NA BOLOVANJE IŠLI PODJEDNAKO: Završen eksperiment u Nemačkoj o četvorodnevnoj radnoj sedmici - Neki radnici čak i prevareni!

U Nemačkoj je nedavno završen šestomesečni eksperiment s četvorodnevnim radnim vremenom u kojem je učestvovalo 45 kompanija. Rezultati su pozitivni u tolikoj meri da je većina kompanija odlučila nastaviti s istim načinom rada. Međutim, nisu svi ishodi sasvim očekivani; neki su iznenadili, a neki i podbacili.

Marika Plac sa Univerziteta u Minsteru koje je učestvovalo u ocenjivanju ovog eksperimenta objasnila je za DW da su same firme mogle odlučiti kako će smanjiti radno vreme svojih radnika: neke su smanjile više, a neke manje od 10%. U suštini su samo u 85% kompanija koje su bile uključene u studiju radnici doista radili četiri, a ne pet dana u sedmici uz punu platu.

Kako su funkcionisale kompanije?

Voditeljka istraživanja Julia Bakman komentarisala je da se u merenju efekata skraćenja radne nedelje naučnici nisu pouzdali isključivo u samoprocene vlastitog blagostanja koje su dobili od zaposlenih, nego su im pratili i fiziološke podatke - otkucaje srca, stepen aktivnosti, kvalitet sna, pa čak i uzorke vlasi kose koja takođe pokazuje koliko je neka osoba bila pod stresom.

Osim što su proveravali blagostanje radnika, naučnici su u eksperimentu takođe pratili i produktivnost.

Naime, ključna pretpostavka zagovornika četvorodnevne radne nedelje je da će radnici biti odmorniji, bolje raspoloženi i motivisaniji na poslu ako rade dan, manje tako da će produktivnost ostati ista ili čak biti veća nego ako rade pet dana.

Ove pretpostavke u nemačkom su se eksperimentu uglavnom ostvarile. Taj pilot-program pokazao je da su, uprkos smanjenju radnog vremena, prihodi i profiti kompanija ostali stabilni ili su se čak povećali. Radnici su doživeli manje pritiska i osećaja iscrpljenosti na radu.

Bili su čak fizički aktivniji u smislu da su prehodali više koraka dnevno od radnika iz uobičajenih skupina, a takođe su u proseku spavali 38 minuta sedmično više. Pritom je subjektivan osećaj zaposlenih bio da su imali više volje za rad i da su napravili više nego da su radili pet dana u sedmici.

Rešenje za manjak radne snage

Slično kao mnoge druge zemlje, uključujući Hrvatsku, Nemačka se suočava s nedostatkom radne snage, no umesto da poveća broj radnih sati kako bi ublažila taj nedostatak, kao što je to učinila Grčka, ona je odlučila testirati model koji bi trebao podstaći više ljudi da se zaposle te da budu produktivniji na poslu.

Analiza istraživanja pokazala je da bi kraća radna sedmica uistinu mogla smanjiti nedostatak stručne radne snage jer bi neki ljudi, koji sada ni ne traže posao, možda radili kada bi radna sedmica trajala samo četiri dana.

Karsten Meier, direktor kompanije Intraprener, rekao je za Blumberg da je četvorodnevna radna sedmica bila uspešna ne samo u privlačenju novih talenata već i u zadržavanju postojećih radnika. Zadovoljni radnici bili su skloniji ostati u firmi, što je na neki način pomoglo u rešavanju problema manjka radne snage.

Dvoumljenja i neočekivani rezultati

No, rezultati nisu bili jednaki, kao što nisu bili ni postupci kompanija uključenih u eksperiment. Primera radi, neke kompanije promenile su neke radne postupke: skratile su i optimizovale poslovne sastanke, a uz to je svaka četvrta uvela nove digitalne alate u radu.

Neki stručnjaci upozorili su da je u istraživanju učestvovalo tek četrdesetak firmi od gotovo 3,5 miliona, koliko ih ima u Nemačkoj. Pretpostavka je da su se pozivima na učestvovanje odazvale kompanije koje su već ionako razmišljale o skraćenju radne sedmice. To bi moglo značiti da uzorak nije bio reprezentativan.

Osim toga, nisu svi rezultati ispunili očekivanja. Primera radi, broj dana bolovanja nije se smanjio u svim firmama.

Uticaj na okolinu takođe nije bio u skladu s očekivanjima. Naime, zagovornici kraćeg radnog vremena ističu da se već smanjenjem broja putovanja na posao i s posla mogu značajno smanjiti emisije CO2 koje se stvaraju u transportu. Međutim, pokazalo se da je dobitak jednog slobodnog dana delovao stimulativno na radnike, tako da su mnogi trodnevni vikend iskoristili za duže izlete.

Pitanje trajnosti entuzijazma

Uz sve navedeno, ostaje otvoreno i pitanje bi li radnici bili jednako entuzijastični za rad i kada bi četvorodnevna radna sedmica postala svakodnevica, a ne eksperiment koji je trajao šest mjeseci. Naime, za očekivati je da su mnogi bili motivisani da dokažu da će biti efikasniji ako budu radili manje, što nije bilo teško ostvariti na kraće staze.

Neki su stručnjaci takođe upozorili da ne mogu sve kompanije u svim vrstama posla priuštiti skraćivanje radne sedmice. Na primer, to je teže ostvariti u policiji, vatrogastvu, zdravstvu, medijima, školstvu i transportu.

Enco Veber s Instituta za tržište rada na Univerzitetu Regensburg istakao je kako skraćenje radnog vremena neminovno vodi većem radnom intenzitetu ako se u četiri dana mora obaviti ono što se inače radilo u pet.

Uveren je da će u tom rešenju takođe stradati socijalne spone te komunikacija i kreativnost delatnika.

- Sve te posledice u firmama se neće osetiti odmah, nego srednjoročno - smatra Veber.

Veliki deo kompanija želi nastaviti

Rezultati su pokazali da čak 70% firmi koje su učestvovale u istraživanju želi i dalje omogućiti svojim radnicima rad po novom, skraćenom modelu.

Slični eksperimenti sa sličnim rezultatima provedeni su i u Velikoj Britaniji. U toj zemlji većina firmi koje su učestvovale odlučila je zadržati novi sastav rada.

Prema istraživanju Gallupa, čak 77% američkih radnika izjavilo je da bi četvorodnevna radna sedmica od 40 sati mogla pozitivno utiecati na njihovu dobrobit ako bi bio uveden na njihovom radnom mestu.

Protivljenje udruženja poslodavaca

Skraćenom modelu uglavnom se protive udruženja poslodavaca.

Primera radi, Britansko udruženje poslodavaca (CBI) izrazilo je zabrinutost da bi skraćivanje radne sedmice moglo povećati operativne troškove i smanjiti konkurentnost firmi, posebno u sektorima gde je prisutna stalna potreba za radnom snagom, poput zdravstva i proizvodnje. Prema njihovom mišljenju, četvorodnevna radna sedmica možda bi dovela do potrebe za zapošljavanjem dodatnih radnika kako bi se održala ista mera proizvodnje, što bi finansijski i logistički opteretilo manje poslodavce.

biznis.kurir.rs/Index.hr