MINISTAR MALI ŽESTOKO ODGOVORIO ŠOŠKIĆU: Profesore, ostavite sujetu po strani i objasnite studentima kako se Srbija ekonomski preporodila u prethodnoj deceniji

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali odgovorio je bivšem guverneru Narodne banke Dejanu Šoškiću.

Oglasivši se na Fejsbuku, Mali je dodao:

"U carstvu ličnih interesa, pola miliona ljudi je ostalo bez posla, na fabrikama smo zatekli katance, prosek plata je iznosio 330 evra, penzija 204, investitori su bili izuzetak, a ne pravilo... A kreditni rejting je bio nekoliko nivoa ispod današnjeg. To jeste mnogo značilo za Srbiju, ali ne u dobrom smislu".

Govoreći o zemljama u okruženju, ministar finansija nastavlja:

"Imajte u vidu da govorite o zemljama koje su članice Evropske unije, za razliku od Srbije. Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, koje nisu članice EU, Srbija je jedina zemlja koja ima investicioni rejting. A zanimljivo je što govorite da investicioni rejting ništa nije značio za Hrvatsku, Rumuniju, a nedavno ste govorili kako se one jeftinije zadužuju od nas. Pa jel im to značilo nešto ili nije?

Ova potvrda od agencije S&P sada otvara vrata još većim investitorima koji stavljaju Srbiju na svoj radar i koji će moći da počnu sa investicijama u našu zemlju, a to će se sigurno odraziti i na buduće troškove zaduživanja, jer veća tražnja za srpskim obveznicama znači smanjenje premije rizika, smanjenje kamatnih stopa i smanjenje marži na kredite.

Pa ne bi se zemlje bavile svojim rejtingom i trudile da na tom putu napreduju, da nema koristi za njenu ekonomiju. Kada ste se vi zaduživali po vašim kamatnim stopama od 7,5%, kamate su svetskim tržištima bile negativne ili oko 0. Do tih 7-8 % je bila upravo premija rizika Srbije, i imali smo rejting tri nivoa niži nego danas. Eto šta znači penjanje na lestvici kreditnog rejtinga".

Mali potom pojašnjava:

"Na ukupnu stopu zaduživanja utiče i trenutna cena novca, koja je danas daleko iznad negativnih stopa koliko su iznosile pre energetske krize, rasta inflacije i premija za rizik zemlje, tj. marža koja se u našem slučaju konstantno smanjuje. Ovo su osnovna pravila ekonomije koje bi jedan profesor trebalo da zna.

A trebao bi da zna ili bar da se informiše koliko je Srbija poslednjih godina uradila i kada je u pitanju domaće tržište kapitala i emisija državnih obveznica u domaćoj valuti. Imamo krivu prinosa do 2034. godine. A zadužujemo se i sve više za projekte i investicije kod domaćih banaka, opet u domaćoj valuti. I to na rok otplate od čak 11 godina. Za njegovo vreme, nezamislivo i nemoguće. Zato i ne zna.

Čudno je da jedan profesor ne zna ni značaj i veličinu uspeha koji primećuju i medjunarodne finansijske institucije. Zašto to niste uradili pre 2012. godine? Zašto niste otvorili bar jedno radno mesto? Zašto ste pola miliona ljudi ostavili bez posla? Zato što vas razvoj Srbije nije interesovao.

Bez vas smo danas zemlja koja je dobila ocenu investicione zemlje velike svetske agencije za kreditni rejting, zemlja koja ċe biti centar sveta 2027. godine, zemlja koja stremi ka proseku plata od 1.400 i penzija od 650 evra, zemlja koja je prošle godine privukla 4,5 milijarde evra direktnih stranih investicija".

Na kraju, Siniša Mali zaključuje:

"Profesore, ostavite sujetu po strani i objasnite studentima kako se Srbija ekonomski preporodila u prethodnoj deceniji i iz ekonomskog ambisa izvukla se do investicionog rejtinga! Objasnite im, neka znaju, jer Srbija je tek krenula napred i tek će joj trebati još ekonomskih stručnjaka jer ovo postaje zemlja u kojoj će oni želeti da ostanu.

Svako dobro"!