Iz rumunske Konstance, kao pretovarne luke, naše žitarice najviše su išle u Južnu Koreju, a zatim, Tunis, Indiju, Tursku, Egipat, Mauritaniju i Jordan.
Ovo su bile glavne prošlogodišnje destinacije za isporuke srpske pšenice, kukuruza i ječma zajedno.
Kako je rekla Sunčica Savović, direktorka Udruženja 'Žita Srbije', oko 50 procenata naših izvoznih količina kukuruza prošle godine je, preko Konstance, otišlo na ova odredišta. Druga polovina u zemlje regiona, gde Italija prednjači kao najveći kupac.
Kada je reč o pšenici, situacija je potpuno drugačija. Poslednje tri godine najveće količine pšenice, proizvedene u Srbiji, završavaju u zemljama regiona, uključujući Italiju.
U prošloj godini imamo promenu da je Italija bila kupac 35,5 procenata našeg žita, što je otprilike u liniji sa rezultatima iz 2022, dok su bivše jugoslovenske republike i Albanija kupile 46 procenata, tako da imamo povećanje u odnosu na 2022. kada je taj procenat bio 41 procenat.
– U poslednje tri godine države regiona, sa Italijom na čelu, glavni su kupci srpskog žita. Najveće količine, dakle, ne odlaze Dunavom zbog toga što je konkurencija u Konstanci za nas postala u najvećoj meri teško prihvatljiva iz velikog broja razloga – ističe naša sagovornica.
'PSIHOLOŠKA GRANICA'
Svetski mediji poslednjih dana objavljuju da su cene pšenice i kukuruza probile psihološku granicu, da su krenule na gore i za stari rod, ali i u ugovorima koji se potpisuju za isporuke u narednim mesecima.
Plasiranje ovih informacija krenulo je prošle sedmice, odmah po objavljivanju američkog izveštaja o planovima setve, ali i predviđanjima da će u SAD površine pod kukuruzom biti smanjene za oko pet procenata. Međutim, samo nekoliko dana kasnije stanje na tržištu počelo je da se smiruje.
(Kurir.rs/Politika)
NE PROPUSTITE
