Od 150 nalazišta dragog kamenja u Srbiji istraženo je svega 11, ali se ni jedno od njih ne eksploatiše zbog komplikovanih i skupih procedura, iako je istraživanjima koja su započeta krajem sedamdesetih godina dokazano da bi to bilo ekonomski isplativo.
Za početak obrade dragog kamena, za opremanje radionice nije potrebno više od 15.000 evra ulaganja, ali kako tvrdi profesor dr Vladimir Simić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Srpskog gemološkog društva (GEMS), to je neisplativo zbog komplikovanih procedura.
- Da bi započeli eksploataciju 200 tona juvelirskih sirovina morate da prođete istu proceduru kao za eksploataciju zlata ili drugih ruda od milijardu tona. Da dobijete najobičniji papir potrebne su dve godine. Problem je i što se u pravilnicima nigde ne pominju juvelirske sirovine pa i oni koji bi hteli da ih ekspolatišu nemaju zakonskog osnova da traže dozvolu. Zbog toga u Srbiji ne postoji organizovana eksploatacija dragog kamenja već se samo pojedinci iz ljubavi bave njihovim sakupljanjem i obradom - kaže Simić.
On dodaje da se ne zna kolika je vrednost srpskih ležišta dragulja zbog toga što nisu dovoljno istražena.
NALAZIŠTA DRAGOG KAMENJA U SRBIJI:
OPAL
- Region Šumadije - Ležište: brdo Glavica u selu Ramaća, 8,5 km od Strugara i Antina čuka kod Kučeva u istočnioj Srbiji.
- Boja: različite nijanse zelene i braon boje, kao i šareni svetlozeleni u osnovi sa tamnimozelenim i braon nijansama.
- Kosovski region - Ležište na planini Goleš.
- Boja: nekoliko nijansi branon, bela (posebno su atraktivni mlečnobeli), zelena-prase u nekoliko nijansi, žuta i plavkasta.
AHAT
- Region Fruška gora - ležište: Kozje brdo
- Boja: Plavičasta, bela, zelena I žuta
- Region Lece-Novo brdo - ležište: Lece
- Boja: Dominantno bela i plava
Region Šumadije - Ležište: Ramaća
AMETIST
- Region Lece-Novo brdo-Ležište: Lece
- Boja: Ljubičasta
JASPIS
- Region zapadne Morave - Ležište: Popina kod Vrnjačke Banje
- Boja: bela, plava, zelena, šareni crveno-plavi I svetlo-braon
- Region Fruška Gora - Ležište: Kozje brdo
- Boja: narandžasto-beli
KALCEDON
- Region Fruška gora - Ležište: Kozje brdo
- Boja: beli, plavičasti, plavo-ljubičasta, žuti
- Region Kosova: Ležište Goleš
- Boja: narandžasta
HRIZOPRAS
- Kosovski region: Ležište Goleš
- Boja: U rasponu od trava zelene do smaragdno zelene
Dr Zoran Miladinović, predsednik pravnog odbora Srpskog gemološkog društva ističe pet regiona u kojima se nalaze najveća ležišta juvelirskih sirovina bogatih silicijumskim mineralima kvarcom, kalcedonom, jaspisom i opalom različitih varijeteta.
- Na Fruškoj gori najznačajnije nalazište dragog kamenja je Kozje brdo na kome su prisutni kalcedon, ahat i jaspis. U regionu Zapadne Morave najvažnije nalazište je u ataru sela Popina u blizini Vrnjačke Banje koje je bogato jaspisom bele, plave i zelene i tamno zelene boje - kaže Miladinović.
CENE SIROVINE PO KILOGRAMU:
- Opal 10 do 250 evra/kg
- Ahat 5 do 50 evra /kg
- Ametist 20 do 80 evra/kg
- Jaspis 5 do 40 evra/kg
- Kalcedon 10 do 250 evra/kg
- Karneol 10 do 250 evra/kg
- Hrizopras 10 do 250 evra/kg
- Akvamarin plavi i zeleni 5 do nekoliko stotina evra po gramu
Miladinović dodaje da je najzanimljivije ležište opala u Šumadiji na brdu Glavica u ataru sela Ramaća.
- Veći broj nalazišta juvelirskog kamena sa različitim varijantama ametista, ahata, jaspisa, karneola i različito obojenog kalcedona pronađene su u okviru vulkanskog kompleksa Lece, kod Leskovca. Na planini Cer ima plavog i zelenog akvamarina, dok su u Kosovskom okrugu najznačajnija nalazišta na Golešu gde je pronađen opal u različitim bojama. Zavisno od karakteristike minerala cena kilograma sirovine kreće se od pet do 250 evra, dok obrađeno drago kamenje zavisno od kvaliteta obrade može da košta i do 10 puta više - objašnjava Miladinović.
POSTUPAK ZA EKSPLOATACIJU LEŽIŠTA JUVELIRSKIH SIROVINA:
- Projekat za istaživanje Elaborat o rezervama
- studija izvodljivosti
- glavni rudarski projekat
- odobrenje za eksploataciju
- odobrenje za izvođenje rudarskih radova
Prema njegovim rečima sve ove vrste dragog kamena pogodne su za obradu i po kvalitetu ne zaostaju za draguljima u Evropi i svetu. Ipak, kako kaže Miladinović u Srbiji ne postoji tradicija vrednovanja i obrade dragulja.
- Nema tržišta za drago kamenje, nemamo sajmove - u skorije vreme se ova situacija donekle promenila, još uvek nedovoljno, ali u protekloj deceniji organizovano je više manjih sajmova i izložbi minerala. Sve više je ljubitelja minerala koji se bave traganjem i skupljanjem minerala u prirodi i generalno interesovanje za lepim mineralima i stenama se konstantno povećava. Problem je loša zakonska procedura - isitče Miladinović.
NE PROPUSTITE
