Klasična oročena štednja toliko je neisplativa da je za one koji imaju neki "štek" pametnije da novac investiraju u nešto mnogo isplaltivije. A u šta uložiti višak novca pitanje je za milion dolara, jer onaj ko bi znao odgovor na to pitanje bio bi bogataš.
Ipak, s obzirom da građani u Srbiji nisu baš toliko edukovani da bi se sami upuštali u kupovinu akcija na berzama, prema mišljenju stručnjaka najbolje im je da novac ulože u ono u šta se razumeju i u ono u šta veruju.
- Ovo tržiteše je sazrelo za oblike investiranja koji su kvaliteniji i isplativiji od štednje u bankama, jer poslednjih 10 godina banke ne rade za klijnte nego za sebe od klijentovih para. Ako vam banka da četiri odsto kamatu, a godišnja inflacija je šest odsto, on zarađuje na vama. Vi mislite da štedite, a u stvari gubite dva odsto - kaže Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
On isitče da je je investiranje bolja opcija, ali je ono mlado kao veština na našem tržištu.
- Ljudi ovde nisu edukovani, zato što imamo rupu u pamćenju. Predratna Srbija je bila drugačija, ali su nam obrisali to trgovačko pamćenje. Definicija gde se ulaže novac je vrlo prosta, ulaže se u ono šta se razumete i ono u šta verujete. Obe te komponente treba da budu zadovoljene da bi ste investirali, kao i tehničke mogućnosti gde možete da investirate. Jedino u biznisu i poslovanju se pravi novi novac, veća vrednost. U tom smislu zlato nije investiciono i nikad neće biti, jer deset grama zlata posle godinu dana ne može da se pretvori u 11 graama, a vaš novac uložen u neki biznis može - kaže Dušan Uzelac.
BERZA NIJE BAUK
I od jednog poznatog brokera saznajemo da kada je reč o ulaganjima u akcije na berzi veći rizik prati veća zarada.
- Što je manji rizik to je manji prinos. Štednja u banci i državne obveznice su sigurnije, ali je na njih manji prinos. Tržište akcija je rizličitije i potencijalno je veća zarada, ali sve je individualno. Zbog generalnog rasta kamata svetskih centralnih banaka i prinosi na štednju i na obveznice su porasli. Sada se može dobiti kamata na štednju i preko tri odsto, obveznice i preko 5 procenata, ali to su konzervativni način ulaganja. Na berzi ima milion alterenativa i uz manje ili više rizičniju strategiju može da se dobije prinos i do 10 odsto. Godišnja zarada na američkoj berzi u proseku je do 10 odsto. Berza je previše kompleksna i građani koji žele da ulažu moraju dobro da se informišu, a ne da im je rekao Pera, Mika Žika. U tržišnim ekonomijama berza je kao dobar dan. Minimalna cena za ulazak na berzu je da imate elemtentarna ekonomka i finansijska znjanja. Nije ništa komplikovano - kaže naš sagovornik.
Da li će se odlučiti da direktno investiraju u neki biznis u koji se razumeju ili indirektno preko investicionih i penzionih fondova, tek oba ova načina donose građanima mnogo veću zaradu nego da pare čuvaju u bankama.
- Indirektno investiranje bi bilo posredničko preko investicionih i penzionih fondova gde vi dajete novac stručnim osobama koje taj novac plasiraju i dobijate deo profita koji oni ostvare. Ono što je tu bitno je da vi imate novac, ali zavisite od stručnosti druge strane. Berza nije racionalno mesto i tamo postoje stvari na koje ne može da se utiče. Možete da uložite novac u biznis stanogradnje tako što ćete dati novac nekome ko zna da napravi zgradu i da proda nekretnine, a onda da sa vama podeli profit po fer principu. Nije za to potrebno da imate mnogo novca, možete da investirate u izgradnju jednog kvadrata, mada ta opcija još nije došla kod nas. Možete da investirate u proizvodnju stolica ako znate šta će taj neko da uradi sa tim stolicama i ako verujete da može da se ostvari. Neko razume kako se maline gaje, ali ne veruje da maline mogu da koštaju 20 evra, a neko veruje, ali ne zna kome da ih proda - objašnjava Uzelac.
NEMA INTERESOVANJA ZA BESPLATNE AKCIJE
Kako saznajemo od brokera građani Srbije su potpuno nezainteresovani za besplatne akcije koje su dobili od države i šta bi sa njima mogli da rade.
- Najlakše je reći berza je nešto svemirsko, otuđeno od običnih ljudi. Naši ljudi su naučili da znaju samo za nekretninu jer je vide golim okom, može da se izda, uvek će vredeti. Državne obvneznice su u jednom momentu donosile šest odsto prihoda, a štednja u banakam tri osto, ali vrlo mali broj ljudi je kupio obveznice- kaže broker iz jedne poznate brokerske kuće.
Investitor može postati svako, ali je pitanje iznosa koji je neko spreman da uloži.
- Ne može se postati čitajući tekstove, morate se odvažiti. Vi ste u investiranju partner, niko vam ništa ne garantuje, ni u životu generalno nema garancija. I u bankama je garancija ograničena. Investiranje je mentalna vežba, gde je granica, koja je to količina novca koju ulažem, a koja mi čini nemiran san. Neko nema problem da izgubi 10.000 ili 100.000 evra, a nekome je i 100 evra gubitak. Neko ko ima 5.000 evra ušteđevine kadar je da investira 1.000 evra - naglašava Uzelac.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
