Poslodavci smatraju da uz imigraciju u sektore s najvećim deficitom radne snage, treba ciljati na visokokvalifikovane radnike za delatnosti koje postižu brži realni rast produktivnosti.
Uz pretpostavku stabilnog rasta BDP-a, u Hrvatskoj će do 2030. biti između 400 i 500 hiljada stranih radnika, pa bi svaki četvrti radnik tada mogao biti stranac, kaže se u analitičkom prilogu Hrvatske zadruge poslodavaca.
- S obzirom na ubrzano pogoršanje demografskih trendova, snažan ekonomski rast i kontinuiranu napetost tržišta rada, procenjujemo da bi ukupan broj stranih radnika do 2030. mogao dosegnuti 400-500 hiljada, uz pretpostavku rasta BDP-a od oko 2,5 odsto kroz narednih sedam godina - ističe glavni ekonomist HUP-a Hrvoje Stojić.
Strani radnici tada bi činili četvrtinu ukupne radne snage.
Poslodavci smatraju da uz imigraciju u sektore s najvećim deficitom radne snage, treba ciljati na visokokvalifikovane radnike za delatnosti koje postižu brži realni rast produktivnosti u odnosu na prosek EU i mogu biti perjanice ekonomije poput ICT-a, turizma, građevinarstva, poljoprivrede, kao i delova prerađivačke industrije, npr. proizvodnje kapitalnih dobara.
U pogledu izmena Zakona o strancima, HUP ističe potrebu jačanja korišćenja EU Plave karte za ICT stručnjake i bez završenog visokog obrazovanja, kao i jednostavnije procedure spajanja porodica, što pomaže privlačenju talenata s trećih tržišta, integraciji stranaca i društvenoj stabilnosti.
Neizostavnom smatraju i modernizaciju Zakona o radu u smeru zaštite radnika, umesto radnog mesta, promocije fleksibilnih oblika zapošljavanja, jednostavnijih propisa i ukidanja zaštitne klauzule.
Traže smanjenje poreznog klina na srednje visokim i višim bruto platama, od 167 odsto proseka naviše na nivou najkonkurentnijih članica EU, čak 10 bodova ispod aktuelnih 42,5 odsto.
kurir.rs/Poslovni dnevnik
NE PROPUSTITE
