U našem regionu veliki trgovinski lanci dominiraju tržištem. Dok u komšiluku veliki drže i više od dve trećine tržišta, u Srbiji se male radnje još dobro drže. Odnos malih i velikih je pola-pola. Stručnjaci kažu da je recept za opstanak malih dućana u udruživanju.
Mnogi se sa nostalgijom sećaju malih radnji gde su ih oslovljavali imenom, davali robu na crtu i znali kada im je slava i kako im se zovu deca.
Moderni trgovinski lanci koncentrisani su najviše u Beogradu sa više od 70 procenata, u Vojvodini preko 60 procenata, a u centralnoj Srbiji oko 20.
Mali trgovci imaju veću šansu u manjim sredinama preko personalizovanja usluge, lokalnog delovanja i prepoznavanja specifičnih potreba kupaca, kažu stručnjaci.
- Mali i srednji treba da se udružuju, da ozbiljnije sarađuju.Treba mnogo da uče da bi razumeli kako da se diferenciraju u odnosu na modernu trgovinu i moraju da prošire svest važnosti zajedničkog delovanja i diferenciranja u odnosu na modernu trgovinu - kaže Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Mali trgovci imaju problem loše pozicije u nabavci i posledično relativno visoke cene. Oni ne treba slepo da kopiraju poslovnu politiku velikih trgovinskih lanaca, kažu stručnjaci.
- Prednost koju imaju mali trgovci je upravo da sam prodajni objekat mogu sami da srede kako žele. Pored toga, da imaju direktan odnos sa lokalnim proizvođačima hrane i delikatesa koji se ne mogu naći u velikim trgovinskim lancima. Direktan kontakt sa kupcima, poznavanje njihovih želja i ono što im je potrebno da kupe u tim lokalnim prodavnicama. Pored toga - promotivne aktivnosti - kaže Tijana Maljković iz Privredne komore Srbije.
U Srbiji se mali trgovci još dobro drže. U Grčkoj, na primer, 70 procenarta tržišta pokrivaju veliki trgovinski lanci, a u Sloveniji čak 90 procenata.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
