Ako se govori o broju radnih dana, 2024. godina će u Nemačkoj biti manje radna. Prema izveštaju Federalnog zavoda za statistiku, zaposleni će raditi 248,8 dana, što je oko 0,6 dana manje nego prošle godine.
Broj radnih dana razlikuje se iz godine u godinu, u zavisnosti od toga koliko državnih praznika pada na vikend. U Nemačkoj, inače, postoji devet neradnih državnih praznika.
Referentna, regularna godina trebalo bi da ima 249,7 radnih dana.
- Promene u broju radnih dana su faktor poslovnog ciklusa, budući da više ili manje radnih dana, pre svega, znači veću ili nižu produktivnost u proizvodnji robe i uslužnim delatnostima - objašnjava Timo Volmershauser, glavni stručnjak za privredni rast na ekonomskom institutu Ifo.
Pravilo je da povećanje broja radnih dana za jedan odsto, što je oko 2,5 dana, u odnosu na prethodnu godinu, bazirano na tom kalendarskom učinku, znači i povećanje BDP-a za nešto manje od četvrtine postotnog boda. Međutim, imajući u vidu da na privredni rast utiču i drugi faktori, konačni ishod može da se razlikuje od tog opšteg pravila.
Prema proceni Volmershausera, uticaj broja radnih dana na privredni rast biće zanemarljiv u 2024. godini. Razlika od 0,6 dana manje nego prethodne godine biće minus 0,003 postotna boda u rastu BDP-a.
One koji više vole da odmaraju, nego da rade, znatno će obradovati vest da će biti 248,1 radni dan u 2025. godini, ali ih zato čeka 250,5 radnih dana u 2026. godini. Zarezi u računici broja radnih dana su zbog činjenice da neke nemačke savezne države i teritorije imaju više neradnih dana od drugih.
Augsburg je na vrhu liste sa 14 zakonski neradnih dana, a slede ostali delovi Bavarske, gde su neki katolički praznici zatvoreni. U većini istočnih saveznih zemalja, ali i u Severnoj Rajni-Vestfaliji, slobodnih dana ima 11. Na severu je to obično 10 dana.
kurir.rs/Fenix Magazin
NE PROPUSTITE
