Očekivalo se da će rukovodstvo aerodroma Shiphol u Amsterdamu biti presrećno prošle nedelje zbog vesti da je holandska vlada suspendovala planove za znatno smanjenje broja letova iz ekoloških razloga, što je trebalo da stupi na snagu narednog leta.
Taj plan je podrazumevao jedno od najagresivnijih smanjenja budućeg rasta s kojim se ikad suočio neki aerodrom u normalnim okolnostima; vlada je predlagala smanjenje kapaciteta trećeg najprometnijeg aerodroma na svetu za osam odsto, kako bi se ispunile odredbe nacionalnih zakona o ograničenjima buke i zagađenja.
Ali, umesto da slavi sa avio-kompanijama koje su celu prošlu godinu pokušavale da ospore ovaj plan na sudu, privremeni izvršni direktor Shiphola Rud Sondag (Ruud Sondag) misli da će pobeda biti kratkog veka. U izjavama samo nekoliko dana pre održavanja nacionalnih izbora, upozorio je da se neke stranke zalažu za daleko drastičnije rezove. A kako lokalno stanovništvo postaje "sve bešnje i bešnje, stvari bi na kraju mogle biti mnogo gore po Shiphol i (mogli bismo da) završimo sa mnogo manjim brojem letova", izjavio je.
Sondag je u pravu što je zabrinut, i to ne samo zbog besa lokalnog stanovništva. Napori holandske vlade da progura plan tokom prošle godine uprkos pravnim izazovima postali su sinonim za debatu o tome da li bi globalna avio-industrija trebalo i dalje da uživa u prednostima neometanog rasta, uprkos tome što se šanse za postizanje neto nulte emisije gasova do 2050. godine sve više smanjuju.
Trgovinski sukobi
Mogla bi to biti i najava čitavog niza trgovinskih sukoba, budući da se međunarodni sporazumi u oblasti avijacije kose sa evropskim ambicijama i nacionalnim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.
Holandski plan je od početka bio loše zamišljen, u želji da ubrza ustaljene procedure za smanjenje buke tako što će uvesti "eksperimentalni zakon", uz uobičajeni nadzor EU. Istini za volju, vlada je bila pod pritiskom regulatora, jer Shiphol već godinama krši pravila o ograničenjima buke i nivoa azota. Ali, u nastojanju da ubrzaju procedure, Holanđani su otvorili vrata odmazdi, posebno od strane SAD.
Vašington je, ne časeći časa, zapretio da će holandskoj avio-kompaniji KLM zabraniti pristup američkim aerodromima nakon što je obelodanjeno da će američka lou-kost kompanija "Džet blu" (JetBlue), pored još 23 druga međunarodna avio-prevoznika, biti potisnuta sa Shiphola već od aprila.
Nije nemoguće da se američka odmazda proširi i na avio-kompanije van Holandije. Iznet je argument da su Holanđani prekršili kolektivni sporazum između EU i SAD o otvorenom nebu, tako što su smanjili kapacitete pre nego što su istražili sve mogućnosti za smanjenje buke, kako zahteva međunarodna praksa.
NE PROPUSTITE
A Vašington nije bio jedini. Kanada i druge zemlje su se takođe žalile. Nije iznenađenje što su zvaničnici EU, odmah posle sastanka sa svojim američkim kolegama u ponedeljak, upozorili holandsku vladu da nameravaju da pokrenu postupke zbog povrede prava. U roku od 24 sata plan za smanjenje kapaciteta u aprilu odložen je do daljeg.
Ovo nije prvi put da je intervencija SAD dovela do promene ekoloških mera u Evropi. Pre više od jedne decenije EU je imala plan po kom se od svih avio-kompanija koje su imale letove ka zemljama bloka i iz njih zahtevalo da primenjuju sistem trgovine dozvolama za emisije. Plan je suspendovan pošto je Vašington zabranio američkim kompanijama da učestvuju.
Ovi incidenti, međutim, verovatno neće biti i poslednji. Raspoloženje javnosti i političara u Evropi prema avio-industriji je, kako izgleda, sve negativnije kako se približava rok za ispunjenje obećanja o postizanju neto nulte emisije. Jasno je da bez radikalnog napretka u tehnologiji, eksponencijalnog rasta proizvodnje održivog avionskog goriva ili odlučnih poteza vlasti ovaj sektor neće uspeti da ispuni obećano. Nezavisni naučni projekt koji prati klimatske aktivnosti Climate Action Tracker čak upozorava da bi, ako ne bude koordinisanih akcija i s obzirom na predviđeni rast broja putnika, emisija štetnih gasova iz međunarodnog avio-saobraćaja 2050. mogla da bude čak duplo veća u odnosu na 2019. godinu.
Akcije protiv bespotrebnog letenja
Kao rezultat toga, neki političari se sve više zalažu za akcije protiv bespotrebnog letenja. Holandija je utrostručila iznos nameta za putnike od ove godine na skoro 30 evra po letu. Danska predlaže uvođenje "zelenog poreza" na sve letove. Posebno uporna je Francuska, gde je nedavno istraživanje pokazalo da se većina stanovnika od 18 do 24 godine slaže sa ograničenjem broja letova u životu na ukupno četiri.
Ministar saobraćaja je ranije ove godine predložio uvođenje prilično visokog poreza na gorivo za privatne mlazne avione. Nešto skorije, predložio je novi porez na letove, kako bi se prikupila sredstva za proširenje železničke mreže u toj zemlji. Francuska, Belgija i Holandija, prema nekim izveštajima, podržavaju predloge za uvođenje minimalne cene letova.
"Zato je Holandija toliko važna. Tu se postavlja presedan za celu Evropu i ceo svet", kaže Kit Glec (Keith Glatz), viši potpredsednik lobističke grupe "Avio-kompanije za Ameriku" (Airlines for America).
Kurir.rs/ FT.com/ Peggy Hollinger
NE PROPUSTITE
