U Evropskoj uniji vlada duboko uverenje da ovaj blok najbolje funkcioniše kada se druge države trude da mu se priključe ili da trguju s njim, ali ne nužno i nakon što postanu njegov deo.
Tokom dugog procesa priključivanja, kako kaže teorija, vlade država kandidata smanjuju svoj javni dug, izlažu prašnjave ćoškove svojih privreda pročišćavajućem udaru konkurencije na jedinstvenom tržištu, i uvoze standarde rada i životne sredine, kao i vladavinu prava po kojoj je Evropa, po sopstvenom mišljenju, čuvena.
Udaljenije zemlje koje ne ispunjavaju uslove za članstvo mogu da dobiju dozu pristupa tržištu i evropskih vrednosti tako što potpišu preferencijalni trgovinski sporazum.
Odmetnici i odmazda
Ono što se desilo ove nedelje pokazuje da je takvo samopouzdanje pomalo preterano. Poljska, Mađarska i Slovačka su otvoreno prekršile evropska i svetska pravila trgovine izjavom da će blokirati uvoz žitarica iz Ukrajine, zemlje koja je najznačajniji kandidat za pristupanje EU još od 2004. godine i prvog talasa zemalja bivšeg sovjetskog bloka (gde spadaju i tri pomenute države).
Ne bi se moglo reći da ove odmetnute nacije pokazuju dobre rezultate obuke iz vladavine prava, koju su morale da prođu da bi došle do članstva.
Ukrajina nije spremna da sedi i ćuti radi očuvanja evropske solidarnosti i odmah je zapretila direktnom odmazdom i pokretanjem postupka protiv te tri države pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
S obzirom na strateški imperativ pružanja podrške Kijevu i pompezne predstave koju su u samozadovoljnoj atmosferi napravili evropski političari prošle godine kada su otvorili svoja tržišta za uvoz robe iz Ukrajine posle invazije Rusije, trenutna situacija zaista kvari utisak.
Vredi naglasiti i da bi namerno kršenje zakona delom moglo biti interna predstava za zabrinute domaće poljoprivrednike, posebno imajući u vidu da se ovog meseca održavaju izbori i u Poljskoj i u Slovačkoj.
Ako je o tome reč, sukob bi mogao biti okončan i bez neregularnog trgovinskog rata, pa čak i bez postupka pred STO. Problemi s kojima se ove vlade suočavaju nisu imaginarni, s obzirom na uticaj koji bi mogla imati konkurencija ukrajinskih proizvođača žitarica svetske klase.
Međutim, već je postojao jedan pokušaj da se ovaj problem reši, a on je doveo do dogovora koji je propao. Četiri istočnoevropske članice EU - tri aktuelna neposlušnika plus Bugarska - blokirale su uvoz ukrajinskih žitarica ranije ove godine.
Zbrzan dogovor
Posle kraćih pregovora, EU je u maju postigla konfuzan i zbrzan privremeni dogovor koji je uključivao ograničenja uvoza za ove države (prošireno i na Rumuniju), što je samo po sebi predstavljalo kršenje principa jedinstvenog tržišta. Ta ograničenja su ukinuta prošle nedelje, kada je Ukrajina prihvatila dobrovoljna ograničenja izvoza, ali su Varšava, Budimpešta i Bratislava pogazile taj dogovor na strani EU.
Poljska i mađarska vlada su, naravno, već dugo zabrinjavale Evropsku komisiju i druge članice EU svojim odnosom prema vladavini prava u sopstvenim državama, posebno u pogledu pravičnih izbora i nezavisnog pravosuđa. Njihovi ispadi su uzdrmali tradicionalno uverenje da članstvo u EU neopozivo postavlja zemlje na put prema liberalnoj demokratiji.
Ironija je i u tome što ovi događaji imaju očigledne posledice i po pristupanje same Ukrajine, imajući u vidu slab državni kapacitet i endemsku korupciju koja vlada u ovoj zemlji. Ali čak i za poljsku vladu stranke Pravo i pravda i mađarskog premijera Viktora Orbana, tako otvoreno zanemarivanje obaveza prema jedinstvenom tržištu i spoljnotrgovinskim obavezama EU, uprkos tome što je Brisel popustljivo zaobišao pravila zbog njih, predstavlja dosad najveći iskorak.
Naravno, EU nije jedina sila koja ima problema da uskladi trgovinsku i geopolitičku strategiju. Kongres i javno mnjenje sprečavaju SAD da sklope bilo kakve značajne sporazume o povlašćenoj trgovini, čak i u azijsko-pacifičkom regionu, gde bi to moglo pomoći u ograničavanju kineskog uticaja.
Ali SAD barem poseduju ozbiljnu vojnu moć: Kijev je i dalje u velikoj meri zavisan od podrške američke vojske. Kad je reč o EU, uprkos nagloj ekspanziji njenih geopolitičkih ambicija posle ruske invazije, trgovina ostaje jedan od glavnih instrumenata za širenje uticaja u inostranstvu.
Za još malo ironije sudbine, podsetimo se da je kriza u vezi s trgovinskim sporazumom između Ukrajine i EU izazvala Vladimira Putina da izvrši aneksiju Krima 2014. godine.
Unutrašnje slabosti
Iako je otišla dalje i brže u uvođenju trgovinskih i finansijskih sankcija Moskvi nego u bilo kom trenutku u svojoj istoriji, EU je i tu pokazala određene unutrašnje slabosti. Manji broj država članica je sprečio EU da dodatno pooštri pritisak - posebno Grčka, koja se usprotivila novim ograničenjima trgovine s Rusijom da bi pomogla svojim brodovlasnicima.
Da budemo jasni: blokada izvoza žitarica iz Ukrajine neće uticati na ratne napore Kijeva, niti će naterati predsednika Volodimira Zelenskog (Volodymyr Zelenskyy) da s gnušanjem odustane od članstva u EU i okrene se Putinovom zagrljaju. Ali ono što najviše uznemirava je činjenica da najveći izazov kredibilitetu EU u poslednjih nekoliko decenija nije proizveo koherentniji odgovor zasnovan na pravilima.
Specifične karakteristike Ukrajine - velike i siromašne zemlje sa slabim upravljanjem, ali izuzetno konkurentnim poljoprivrednicima - uvek bi otežavale njeno priključivanje Uniji.
Veoma je moguće da će dužnosti i privilegije koje prate pridruživanje EU morati da budu preispitane u toku procesa pristupanja, a moguće je da će biti stvorene i nove kategorije članstva.
Za to će biti potrebno mnogo domišljatosti i dobre volje. Tri suseda Ukrajine koji su prekršili dogovor i otvoreno odbacili evropske i međunarodne zakone zarad sopstvene kratkoročne dobiti moraju da znaju da to nije pravi način.
Kurir.rs/ FT.com/ Autor Alan Beattie
NE PROPUSTITE
