Mnogi radnici u Srbiji zbog komplikovanih propisa nisu svesni ili bar ne razumeju potpuno svoja prava kada je godišnji odmor u pitanju. Često ne znaju na koliko dana odmora imaju pravo, do kada, kao i da li za dane odmora imaju punu naknadu.
U Srbiji svaki radnik raspolaže sa minimum 20 radnih dana odmora, što je utvrđeno Zakonom, koji se može uvećati "po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma", pa neki dobijaju i više od 30 dana.
Za vreme koje provede odmarajući se, zaposleni ima pravo na isplatu naknade, a treba pomenuti i pravo na naknadu troškova za regres koje je uvedeno jer se podrazumeva da će radnik imati povećane troškove u tom periodu.
Zaposleni u Srbiji prema Zakonu o radu imaju pravo na četiri vrste odmora:
- odmor u toku dnevnog rada
- dnevni odmor
- nedeljni odmor
- godišnji odmor
Ovo pravo je jedno od osnovnih iz rada i po osnovu rada. Radnik je njime oslobođen radnih obaveza u određenom periodu uz punu naknadu zarade.
Zakon o radu propisuje da zaposleni dobija pravo na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Različiti principi važe u zavisnosti od toga kada ste zasnovali radni odnos (tekuće ili neke od prethodnih godina).
Ako je zasnovao radni odnos u prethodnoj ili nekoj od prethodnih kalendarskih godina i ako mu u tekućoj kalendarskoj godini ne prestaje radni odnos, zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u punom trajanju (minimum 20 dana).
Ako je sa poslodavcem zasnovao radni odnos u tekućoj godini ili ukoliko mu prestaje radni odnos u tekućoj godini, ima pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora. To se obračunava tako što se dobija dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je počeo da radi. Recimo, ako ima pravo na odmor od 24 radna dana, mesečno stiče pravo na dva dana.
DVA DELA ODMORA
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da iskoristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zakon o radu bi mogao da se izmeni u tom delu i da se izbriše ta odrednica da prvi deo mora biti neprekidno dve radne nedelje, ali je prethodno potrebno uraditi određene analize.
SFRJ je ratifikovala, a Srbija preuzela Konvenciju Međunarodne organizacije rada o plaćenom godišnjem odmoru iz 1970. godine. Konvencija kaže da, ako se godišnji koristi u delovima, jedan deo se koristi bez prekida najmanje dve radne nedelje, ukoliko drukčije nije predviđeno sporazumom.
Zakon o radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, ali zaposleni u državnim organima ne mogu da odmaraju duže od 30 radnih dana.
Kada možete da uzmete godišnji odmor?
Zaposleni mogu koristiti godišnji odmor jednokratno ili u delovima. Poslodavac odlučuje o vremenu kada će se koristiti godišnji odmori, u zavisnosti od potreba posla, kao i uz prethodni dogovor sa zaposlenima.
Kada je u pitanju kolektivni godišnji odmor, poslodavac ima obavezu da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru.
Na koliku naknadu imate pravo?
Zaposleni ima pravo na obračun i isplatu naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Iznos naknade koju može da ostvari jednak je prosečnoj zaradi koju je ostvario u prethodnih 12 meseci.
Pritom, obračun tog proseka čine sva primanja koja imaju karakter zarade i koja su zaposlenom isplaćivana u prethodnih 12 meseci.
Treba imati na umu da zaposleni ima pravo i na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mada visina regresa koja se isplaćuje nije zakonom utvrđena, već poslodavci mogu samostalno da je odrede.
Šta ako ne iskoristite odmor?
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
