Dugo su poslodavci govorili: “Ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće“, ali više to ne mogu. Situacija nije kao pre dve-tri decenije, kada je za jedno radno mesto konkurisalo i po nekoliko desetina ljudi.
Nezaposlenih je manje od 10 odsto a poslodavci na muci da nađu stručne i odane radnike. Na razgovorima za posao kandidate pitaju za koju bi platu radili, a da ih zadrže spremni su da daju razne pogodnosti - od privatnih osiguranja, rekreacije na radnom mestu, do rada od kuće.
Do pre samo neku godinu želja većine bila je radno mesto u banci, u prijatnom i čistom okruženju uz zarade koje su bile među najvišim u zemlji. Sada bankari imaju muku ne samo da nađu, nego još više da zadrže zaposlene.
“Fluktuacija u banci kao i na tržištu je nekih 15 posto. Od 150 ljudi koji odu iskoristimo priliku da bar nekih osamdesetak pozicija zatvorimo tako što damo priliku kolegama koji su već u organizaciji i da napreduju u karijeri i da ostvare neke bolje uslove bolje benefite, bolje zarade, da nauče nešto novo, a da uzlazne pozicije zatvaramo tako što izlazimo na tržište”, kaže Hana Škero Kosić, direktor za ljudske resurse Erste banke.
Pritisnuti zakonom ponude i tražnje za samo nekoliko godina od surovih gazda mnogi poslodavaci su postali korektni partneri sa kojima može da se pregovara.
“U poslednje dve godine pokrenut je veliki investicioni ciklus u zarade zaposlenih koji je iznosio 30 miliona evra i koji je doveo do prosečnog povećanja plata kolega u distributivnom centru za 30 odsto. S druge strane, 26 dana imaju minimum za godišnji odmor i svi imaju karticu sa popustom od 12 odsto da mogu kupovati u svim našim prodavnicama”, ističe Milica Popović iz kompanije “Delez Srbija“.
Zarada ostaje najvažniji motiv za rad, ali se traži i fleksibilno radno vreme, slobodni dani, prostor za rekreaciju, privatno zdravstveno, pa i penziono osiguranje.
“U poslednje vreme posebno je izražena ta inicijativa za dvokratno radno vreme u smislu da rade jedan deo dana, pa jedan deo dana pauza, pa uveče ponovo - što je opet u nekim delatnostima ugostiteljstva je moguće u nekima nije, ali svakako što se tiče zarade svakako i tu imaju mogućnost da traže bolje uslove”, ukazuje Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
U kompaniji koja je prva u Srbiji uvela četvorodnevnu radnu nedelju ističu da im za godinu i po nijedan radnik nije otišao.
“Vi ako hoćete da zadržite čoveka najlakše je da to uradite velikom platom. Sve ostalo je ej-čar. E sada da li je lako svima dati ogromne plate. Pa nije lako i zato moramo da radimo nešto drugo da nađemo neki balans između svega toga Zato dajem benefite i ostalo. Kod nas je jedan od ključnih benefita koji smo mi kao firma predvideli da bude četvorodnevna radna nedelja. Mi smo krenuli od proizvodnje. Ako je tu uspelo, onda može da uspe u bilo kom odeljenju”, napominje Nebojša Matić iz "MikroElektronike".
U nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbija i Beograd su bili krajnji cilj mnogim ljudima iz regiona. Ubrzano starenje stanovništva i odlazak u inostranstvo, smanjili su regionalni migracioni rezervoar i ka Srbiji.
Sada nam radnici stižu sa dalekih destinacija, uglavnom za poslove koji zahtevaju nižu spremu.
Za one zahtevnije stručnjaci imaju sve više mogućnosti da traže i plate i uslove, a to bi moglo, upozoravaju upućeni, da promeni mnoge stvari i u javnom sektoru.
Kurir.rs/RTS/Dragan Stojev
NE PROPUSTITE
