Kompleks od oko 5.000 kvadratnih metara preduzeća "Romulijana" u Gamzigradskoj banji oglašen je na prodaju peti put. Početni iznos po kojoj se nudi 12 objekata jednak je ceni jednog stana u prestonici od oko 100 kvadrata.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je za 27. april oglasila prodaju, ovog puta po početnoj ceni od 41,3 miliona dinara, odnosno oko 351.500 evra, koliko iznosi i depozit.
Čini se da se banja nudi u bescenje, ali pojedini stručnjaci smatraju da je za objekte poput ovih, koji su godinama van funkcije, bolje pronaći kupca po tako niskoj ceni, nego da se propadanje nastavi. Potencijalni kupci su se u prethodnom periodu raspitivali za ovo preduzeće, ali do sada niko nije uplatio ni depozit, a interesovanje i sada postoji i očekujese da bi firma mogla biti prodata u aprilu.
"Romulijana" je od 2016. u stečaju, a prvi pokušaj prodaje je bio 2021. godine. Kupovina iz stečaja je najčistija i kupuje se imovina bez ikakvih opterećenja, tereta, obaveza prema bivšim zaposlenima i to regliše Zakon o stečaju. Onaj ko izlicitira najvišu cenu dobiće to preduzeće, ali nema nikakvih obaveza, niti da mora da očuva delatnost, osim da ispoštuje plan gradnje na tom mestu. Kupac sam odlučuje da li će ići na visok turizam ili na nešto drugo.
Cena od oko 350.000 evra je još primamljivija ako se zna da je procenjena vrednost objekata u avgustu prošle godine bila 1,7 miliona evra. Pošto se nije našao kupac na prethodnim licitacijama, ona se svela na simboličnu sumu.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje da nije na prodaju banja, već objekti. On kaže da o privatizaciji inače ne misli ništa dobro, ali da je postupak prodaje koji koji je zakazan u skladu sa propisima, koji važe već 20 godina.
-To su uglavnom zapušteni kapaciteti, a teško da nešto može ozbiljno da se uradi. Ogromna sredstva su potrebna da se te građevine poprave. Verovatno će preduzeti i novu investiciju, država će pomoći oko gradnje puteva i infrastrukture, i to je način da se te banje oporave. To je veliki značaj i za Srbiju i za lokalnu sredinu da dođe investitor koji će uspeti da oživi to mesto. To je mogućnost za razvoj turizma i zapošljavanja ljudi i prodaju lokalnih proizvoda. To je nešto što pokreće privredu u tim lokalnim zajednicama - navodi profesor.
Prema rečima predsednika Udruženja banja Srbije, Vladana Veškovića, među banjama koje su dobile nove vlasnike pre 2000. godine po starom Zakonu o privatizaciji za sada nema nijednog lošeg primera. Primera radi, preduzeće Planinka odlično posluje i gazduje i Prolom i Lukovskom banjom, dok je Atomska banja takođe kao društevno preduzeće privatizovana 2008. godine, gde je izgrađen još jedan hotel pored rehabilitacionog centrakoji dobro napreduje.
kurir.rs/euronews
NE PROPUSTITE
