BEOGRAD - Jedna od dobrih strana sporazuma iz Vašingtona jeste da se Srbija saglasila sa američkom politikom diversifikacije snabadevanja gasom, izjavio je danas bivši ambasador u Belorusiji i spoljnopolitički ekspert Srećko Đukić ističući da je diversifikacija ključna za energetsku bezbednost jedne zemlje.
Srbija kao zemlja bez izlaza na more ima krajnje nepovoljnu situaciju po pitanju diversifikacije isporuka i nabavke gasa, što je jako nepovoljno sa stanovišta energetske bezbednosti Srbije, rekao je Đukić Tanjugu.
Objašnjava da Srbija zbog toga ne može da koristi tečni gas, niti ima susedne zemlje bogate gasom, pa mora da računa na gas preko tranzitnih zemalja.
"Sve količine gasa koje danas trošimo idu iz Rusije, dakle jedne zemlje, i sve ide preko Ukrajine i Mađarske, šot je jako nepovoljno sa stanovišta enegetske bezbednosti Srbije", naglasio je Djukić.
Ukazuje da se energetska bezbednost jedna zemlje upravo meri mogućnošću dobijanja gasa iz više alternativnih izvora i više pravaca snabdevanja.
Prema tome, kako kaže, moramo da računamo i na tečni gas, koji nude Amerikanci preko grčkog terminala u Aleksandropulosu.
To ne mora da bude apriori američki gas, to može biti i katarski i na kraju i ruski, malezijski, bilo čiji tečni gas onaj koji je jeftiniji, navodi Đukić.
"Moramo raditi na tome, pošto su propuštene decenije iza nas, da gas u Srbiju ulazi sa više strana, iz Hrvatske, Rumunije i Bugarske, imajući u vidu Južni gasni koridor, gas koji ide iz Azerbejdžana, preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije za južnu Italiju i koji snabdeva i Bugarsku", kaže sagovornik Tanjuga.
Takođe, dodaje da Srbija mora računati, kada bude sledeća etapa produženja jadranskog gasovoda, na mogućnost snabdevanja gasa i iz južnog evropskog gasnog koridora.
Kako kaže, jedna od perpsektivnih mogućnosti za snabadevanje Srbije gasom jeste istočni Mediteran, to jest dobijanje gasa čiju eksploataciju zajedno pripremaju Izrael, Kipar i Grčka.
"Postoje mogućnosti za alternativno snabdevanje Srbije gasom, da ne zavisimo samo od jedne zemlje - Rusije i od jednog pravca. To je bitno i zbog političkih odnosa i tehnogenih katastrofa koje se dešavaju ili se mogu desiti i ostaviti zemlju bez gasa. To je uostalom i politika EU, diversifikacija izvora snabdevanja odakle potiče gas i pravaca snabdevanja", rekao je Đukić.
Takođe, smatra da je jako važno da uvežemo naš gasni sistem sa susednim zemljama, koje se nalaze u EU ili koje nisu članice.
To rade i zemlje EU, koje imaju međusobno povezane gasne sistem, pa na primer, potrošač u Portugaliji može vrlo lako da nabavi gas ako viškove recimo ima Poljska, objašnjava Đukić.
"To je smisao cele politike energetske bezbednosti, dakle diversifikacija", naglasio je on.
Inače, filozofija energetske bezbednosti po pitanju gasa se promenila u prethodnih desetak godina, ne samo kod evropskih potrošaca koji su i najveći potrošaci gasa u svetu.
Đukić objašnjava da se pristup promenio i kod onih koji proizvode gas i snabedavaju velika svetska tržišta gasom, pa i kod same Rusije, koja svoj gas ne šalje više isključivo preko Ukrajine i Belorusije u Evropu već ga salje i Severnim tokom i Turskom tokom, ali sve više šalje i tečni gas na tržište, tako to rade i druge zemlje bogate gasom.
"Kod snabdevanja je odlučujuća cena, ali ono što se odigralo na tržistu gasa poslednjih godina jeste da cena tečnog gasa nije tako dramatično visoka u odnosu na gas iz gasovoda. Ako je ranije bila za dva i više puta veća cena tečnog gasa u odnosu na ovaj drugi, sada se ta cena znatno smanjila".
Tako je učcešće u potrošnji tečnog gasa dosta poraslo, ako je nekada bila između tri i pet odsto, sada daleko premašuje 30 procenata.
Dakle, perspektiva tečnog gasa je jako dobra i to takođe opredeljuje da moramo računati na tečni gas ili preko Aleksandropulosa u Grčkoj, pa preko Bugarske u Srbiju ili Krka u Hrvatskoj ili možda iz Albanije i Crne Gore gde se takođe u perspektivi mogu graditi postrojenja za prijem tečnog gasa, naveo je Đukić.
Ukazuje da je dosta napredovala tehnologija transporta tečnog gasa, pa on više nije problematičan po tom pitanju kao ranije i da sada ima znatnu prednost pošto je lak za manipulaciju.
Vrlo je zgodan za prebacivanje do potrošača i može se čak i kontejnerima transportovati, što je znatno jeftinije nego da se prave gasovodi.
Dodaje da je u dogovoru SAD i EU napravljen plan o izgradnji postrjenja za prijem tečnog gasa i da ti terminali nisu samo za američki gas pošto je skup, već da može da bude i za bilo koji drugi: ruski gas, gas sa Bliskog istoka, iz Malezije, Australije, Nigerije...
Uvedeno je tzv. spot tržište tečnog gasa na kome se pogađa za najpovoljniju cenu.
Upitan da da li očekuje da proradi Turski tok ili kako ga zovu u Bugarskoj Balkanski tok, kojim će ići ruski gas i da li će imati sličnu sudbinu kao i Južni tok, čiju je izgradnju ranije obustavila Bugarska, kaže da postoji velika neizvesnot i po pitanju Turskog toka, ali i Severnog toka 2.
"Zato što su SAD kao ključni saveznik EU i vodeća zemlja NATO uvele sankcije na zavšetak gasovoda Severni tok, ali su jako zaoštrile i pitanje izgradnje Turskog toka odnosno Balkanskog gasovoda. SAD imaju koncept da Evropa isuviše zavisi sod ruskog gasa i da treba na svaki način zaustaviti prodor ruskog gasa na evropsko tržište, jer to može da postane strateška prednost Rusije na evropskom kontinentu".
U tom smislu ne vidim nikakve naznake da Amerika popušta, uprkos tome što se gradi Turski tok i kroz Srbju i Bugarsku, dodao je Đukić ističući da je njegovo mišljenje da trenutno "lebdi prilična nezivesnost" nad izgradnjom tog gasovoda i da bi to trebalo da bude u fokusu pažnje političkih činilaca.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
