Departizacija javnih preduzeća i drugih javnih institucija važna i izvodljiva i da u praksi to donosi veću transparentnost, odgovornost i nezavisnost menadžera

BEOGRAD - Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda Bogdan Lisovolik izjavio je da je misija MMF spremna da dođe na poziv Vlade Srbije radi nastavka pregovora, a da bi polazna tačka pregovora trebalo da budu najnovija ekonomska, fiskalna i druga dešavanja i podaci.

Na pitanje da je prethodna vlada pogrešila kada je, nekoliko meseci pred izbore, odlučila da zamrzne aranžman sa MMF, Lisovoliki je rekao da "vlada uvek ima izbor da li želi da teži svojim ekonomskim ciljevima u okviru ili van programa MMF-a".

"U smislu ekonomskih politika, počevši od decembra prošle godine, pravac fiskalne politike Vlade bio je drugačiji od onog koji je dogovoren sa MMF", rekao je Lisovolik za Novosti.

Na pitanje da li je moguće do kraja godine vratiti budžetski deficit u ranije dogovoreni okvir od 4,5 odsto BDP, on je rekao da aktivnosti na tome moraju početi hitno.

"Što se tiče veličine i načina tog smanjenja, naši stavovi i saveti moraju da sačekaju temeljnu procenu koju će uraditi Misija MMF da bismo mogli da radimo sa vladom u određivanju prioriteta", rekao je Lisovolik, navodeći da se moguće uštede od reforme javne administracije moraju realistično proceniti i da su troškovi otpremnina i socijalne zaštite visoki i trebalo bi da se uzmu u obzir.

Na pitanje da li zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, i povećanje PDV vidi kao neophodne mere, šef delegacije MMF je kazao da su to "neke od ključnih opcija za smanjenje deficita koje bi morale da se procene kao deo paketa koraka", ali da je preuranjeno reći koje su mere tog paketa nužne.

Lisovolik je rekao da je departizacija javnih preduzeća i drugih javnih institucija važna i izvodljiva i da u praksi to donosi veću transparentnost, odgovornost i nezavisnost menadžera.

"Primer toga je trenutna situacija sa NBS. Srpskim zakonima je već postavljena jasna osnova za nezavisnost centralne banke. Izostanak punog poštovanja Zakona o Narodnoj banci poslao bi negativan signal o ozbiljnosti napora u depolitizaciji, ne samo u ovoj već i u drugim oblastima", kazao je on.

"Trebalo bi se odupreti ishitrenim, politički motivisanim osudama. Naš stav je da je NBS generalno dobro obavljala posao supervizora i regulatora bankarskog sektora, u uslovima slabosti bankarskog sektora širom Evrope", rekao je Lisovolik.