Adrijan Salbuči veruje da je glavni razlog za izbijanje rata u Siriji to što je ta zemlja jedna od retkih koja nema dug prema MMF

Razorni građanski rat besni u Siriji već četiri i po godine, a otkako je 2010. pokrenut talas pobuna nazvanih Arapsko proleće, situacija nije ništa bolja ni u drugim zemljama Bliskog istoka i Severne Afrike - hiljade ljudi gine svakog dana, terorističke organizacije jačaju, a migrantska kriza uzdrmala je čak i Evropsku uniju.

Dok su zvanična objašnjenja za te sukobe „uspostavljanje demokratije“, mnogi ljudi, pa i uticajni analitičari, veruju da je pravi razlog borba za naftna polja. Međutim, ima onih koji tvrde da je razlog nešto drugo - ekonomski imperijalizam Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i multinacionalnih korporacija, a da se ratovi pokreću protiv svih onih koji pokušaju da se suprotstave njihovim zahtevima, odbiju njihove kredite i uslove i ugroze uspostavljeni sistem.

U Rotšildovim rukama

Politički analitičar i istraživač Adrijan Salbuči veruje da je glavni razlog za izbijanje rata u Siriji to što je ta zemlja jedna od retkih koja nema dug prema MMF.
- Sirijska centralna banka je vlasništvo države i vlada kontroliše nacionalnu valutu tako da ona bude u službi naroda, a ne bankarskih organizacija pod kontrolom Rotšilda. To znači da je količina novca koji štampa država u skladu sa stvarnim potrebama ekonomije, radnika i naroda umesto u skladu sa željama parazitskih finansijera iz inostranstva. Ovi drugi žele da kontrolišu sve centralne banke kako bi veštački ograničile količinu dostupnog novca i tako nametnule kredite iz kojih države zatim ne mogu da se izvuku. Od toga koristi može da ima samo kartel bankara u rukama Rotšilda, Rokfelera, Varburga, Goldman Saksa... - navodi on.

Kako dodaje, sirijske vlasti su shvatile da MMF kontrolišu megabankari i da oni rade kao njihovi revizori i uterivači dugova.

Gadafijev plan

- Način na koji MMF funkcioniše najdetaljniji je i najbolje isplaniran sistem uspostavljanja globalnog ropstva, tvrdi Salbuči.

Slične tvrdnje izneo je i ekonomista i publicista Džon Perkins još 2011. On je tada rekao da je pravi razlog intervencije u Libiji pokušaj Gadafija da umanji uticaj MMF.
- Često slušamo kako svi govore o tome da je Libija napadnuta zbog resursa, pre svega nafte. Međutim, glavni razlog intervencije je finansijski odnos te zemlje sa Svetskom bankom, MMF i multinacionalnim korporacijama. S centralnom bankom 100 odsto u državnom vlasništvu i 144 tone zlata u trezoru, Gadafi je nekoliko meseci pre intervencije otvoreno počeo da se bori za stvaranje nove valute koja bi zapretila dolaru i evru. U stvari, pozvao je afričke i muslimanske zemlje da se udruže i zlatni dinar, novu valutu koju bi stvorili, proglase jedinom valutom kojom bi trgovali. Amerika, Svetska banka, MMF i multinacionalne korporacije ne gledaju blagonaklono na lidere koji prete da uzdrmaju njihovu dominaciju na valutnom tržištu i pokušaju da se udalje od međunarodnih bankarskih sistema koji favorizuju korporatokratiju, tvrdio je Perkins.

On je navodio da je sličnu ideju promovisao i Sadam Husein malo pre nego što su američke trupe ušle u njegovu zemlju.

Mnogi teoretičari tvrde da MMF i Svetska banka nisu krivi samo za razaranja na Bliskom istoku i u Severnoj Africi već i u mnogim drugim zemljama. Analitičar Mišel Čosudovski još 2002. napisao je da su MMF i Svetska banka dva instrumenta razaranja država.

Sve po matrici

- Kada misija MMF dođe u neku zemlju, ona zahteva uništenje socijalnih i ekonomskih institucija kao jedan od uslova za pozajmicu - što je veoma slično fizičkom razaranju koje donose bombe NATO. MMF naređuje zatvaranje bolnica, škola i fabrika. To je, naravno, jeftinije nego bombardovati ih, kao što su uradili u Jugoslaviji 1999, ali rezultat je isti, razaranje zemlje - kaže on.

Jedan od glavnih ekonomista Svetske banke Džozef Stiglic od onih je koji tvrde da su ta institucija i MMF izuzetno opasni, a to zna jer je bio u njima.

Insajder i četiri koraka

- Svetska banka i MMF osuđuju ljude na smrt - rekao mi je Stiglic, koga je Svetska banka otpustila 1999. jer se javno pobunio protiv njihovog načina rada. Iako je svaka zemlja različita, plan je uvek isti i ima četiri koraka. Prvi od njih je privatizacija, koja donosi samo korupciju i rasprodaju najvažnijih državnih resursa, poput elektroprivrednih i komunalnih preduzeća. Nakon toga sledi drugi korak - liberalizacija tržišta kapitala. To dovodi do uništavanja državnih rezervi. Treći korak je usklađivanje cena s tržištem, što je samo zvučan naziv za podizanje cena svega, što obavezno dovodi do nereda i pobuna. Zahvaljujući tome zemlje bankrotiraju, a korporacije dolaze do resursa u tim zemljama. Četvrti korak je uspostavljanje slobodne trgovine po pravilima STO, koja ne dovodi do otvaranja tržišta, već do uspostavljanja oštre kontrole nad njim. Osim toga, narod tako samo gubi život, a niko od njih ne brine o tome, napisao je publicista Greg Palast.

Oporavak
NI DOLAR OD MMF 15 GODINA

Kako navodi publicista Danijel Robišo, da bi finansirala infrastrukturne projekte, Sirija je sedamdesetih i osamdesetih, kada je na vlasti bio Hafez el Asad, pozajmljivala novac od SSSR, Zapada i MMF.
- Za razliku od drugih zemalja, oni su uspeli da izbegnu dugotrajni dug zahvaljujući donacijama Libije, Saudijske Arabije i Kuvajta. Najviše novca dugovao je SSSR, čak 13 milijardi dolara, ali im je Rusija 2005. otpisala taj dug. Time je najveći deo duga smanjen, pa Sirija od 1995. do 2010. nije htela da uzme nijedan dolar od MMF i Svetske banke, što je vrlo redak primer u današnjem globalizovanom svetu, kaže on.

Nikolaje Čaušesku
VRATIO DUGOVE, PA UBIJEN

Mnogi teoretičari navode da je MMF stajao i iza nasilnog svrgavanja rumunskog predsednika Nikolajea Čaušeskua. Sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih rumunski lider nije na Zapadu nazivan diktatorom jer je sarađivao s njima, pa je pozajmio više od 13 milijardi dolara. To je bilo previše, pa je odlučio da sav dug vrati. U tome je uspeo u leto 1989. godine, samo nekoliko meseci pre nego što je svrgnut i streljan.

Mišel Čosudovski
POSTAVLJANJE GANGSTERA

Mišel Čosudovski kaže da je jedan od najvažnijih aspekata rada MMF stvaranje uslova za razvoj nelegalne trgovine i pranje novca.
- Kada nacionalne ekonomije puknu pod uslovima MMF, siva ekonomija i crno tržište su ono što ostaje. To samostalne države pretvara u kolonije u kojima se zatim na vlast postavljaju gangsteri, najjači instrument krupnog kapitala. Na primer, postavljanje Hašima Tačija na vlast na Kosovu je postavljanje gangstera i on će bolje da radi za interesne grupe nego da je narod izabrao nekog ko brine o njihovim interesima, tvrdi Čosudovski.

Džon Perkins
POD KONTROLOM AMERIKE

Ekonomista Džon Perkins kaže da u razgovorima s ljudima često mora da objašnjava da Svetska banka i nije zaista svetska, kao ni njena sestrinska organizacija MMF.
- U stvari, svako ko pogleda strukturu izvršnih odbora ove dve organizacije jasno može da vidi da SAD kontrolišu 16 odsto glasova Svetske banke (za njima su Japan sa sedam, Kina sa 4,5 i Nemačka sa četiri odsto) i skoro 17 odsto glasova u MMF (sledeći su Japan i Nemačka sa šest i Britanija i Francuska sa pet odsto). Takođe, Amerika ima pravo veta na sve veće odluke, a predsednika Svetske banke direktno postavlja predsednik SAD, kaže Perkins.

Ekonomista Džozef Stiglic
Kako nameću svoje interese

1. Privatizacija Donosi samo korupciju i rasprodaju državnih resursa, poput elektroprivrednih i komunalnih preduzeća.

2. Liberalizacija tržišta kapitala To dovodi do uništavanja državnih rezervi, nekad i za jedan dan.

3. Usklađivanje cena s tržištem Zahvaljujući tome, zemlje bankrotiraju, a korporacije dolaze do resursa u njima.

4. Slobodna trgovina Pravila Svetske trgovinske organizacije ne dovode do otvaranja tržišta, već do oštre kontrole nad njim.