Hoće li neko obuzdati poreznike
POREZNICI ODLEPILI: Kuća od blata skuplja od stana u prestonici
Činovnici u Dobanovcima razrezali namet od čak 8.372 dinara na kućicu od ćerpiča u toj prigradskoj opštini, što je više nego na stan u centru Beograda
BEOGRAD - Porez na imovinu za kuću od blata i slame u Dobanovcima veći je nego na stan u Ulici vojvode Stepe na Voždovcu ili u Požeškoj na Čukarici, požalio se našem listu vlasnik kuće od zemljanih cigli ili ćerpiča. On kaže i da mu je porez za 2015. na tu kuću čak dupliran u odnosu na prošlu godinu.
Kurir je ovih dana zatrpan pozivima i pismima građana zbog drastično uvećanog poreza na imovinu. Jedan od njih je i ovaj stanovnik Dobanovaca, rubne beogradske opštine koja nema čak ni valjanu komunalnu niti saobraćajnu infrastrukturu, a kome je porez sa 4.651 dinara povećan na 8.372 dinara.
Bez logike
On ističe da do pre dve godine na ovu kuću nije ni plaćao porez.
- I danas mi nije jasno zašto smo pre dve godine iznenada dobili da platimo za kuću od ćerpiča. Kad su videli da im je prošlo, krenuli su dalje, pa su duplirali iznos. Komšija je na stan duplo veći od naše kuće dobio rešenje za porez koje je za hiljadu dinara manje od našeg. Gde je tu logika - pita se ovaj stanovnik Dobanovaca.
Namet koji će on morati da plati na svoju kuću od blata i slame od 44 kvadrata u Petoj zoni veći je, na primer, od poreza na stan od 50 kvadrata u gradskim opštinama Voždovac, Čukarica ili Palilula. Kakvu je logiku primenjivala beogradska Uprava javnih prihoda, Kurir nije saznao jer na pitanja koja smo u više navrata poslali nema odgovora.
Naplaćuju maksimalno
Ovakvo ponašanje ne čudi Kaću Lazarević, agenta prodaje u agenciji „Kaća Lazarević nekretnine“, koja dodaje da gradskog sekretara finansija Slobodana Milosavljevića niko ne može ništa da pita. Nedavno je, navodi ona, dao izjavu preko jedne novinske agencije, i to je to. Ona kaže da nema dileme da bi morala da postoji razlika između kuće od ćerpiča i klasične gradnje.
- Ne interesuje njih kakva je kuća jer imaju zadatak da ovom bednom narodu naplate što više. Oni samo uzmu tri najskuplje prodate nekretnine u toj zoni i na osnovu njih pišu rešenje, nema izlaska na teren - navodi ona. Lazarevićeva ističe da su prilikom ovogodišnjeg određivanja poreza najgore prošli oni koji imaju kuće i okućnice.
Kurir je ovih dana zatrpan pozivima i pismima građana zbog drastično uvećanog poreza na imovinu. Jedan od njih je i ovaj stanovnik Dobanovaca, rubne beogradske opštine koja nema čak ni valjanu komunalnu niti saobraćajnu infrastrukturu, a kome je porez sa 4.651 dinara povećan na 8.372 dinara.
Bez logike
On ističe da do pre dve godine na ovu kuću nije ni plaćao porez.
- I danas mi nije jasno zašto smo pre dve godine iznenada dobili da platimo za kuću od ćerpiča. Kad su videli da im je prošlo, krenuli su dalje, pa su duplirali iznos. Komšija je na stan duplo veći od naše kuće dobio rešenje za porez koje je za hiljadu dinara manje od našeg. Gde je tu logika - pita se ovaj stanovnik Dobanovaca.
Namet koji će on morati da plati na svoju kuću od blata i slame od 44 kvadrata u Petoj zoni veći je, na primer, od poreza na stan od 50 kvadrata u gradskim opštinama Voždovac, Čukarica ili Palilula. Kakvu je logiku primenjivala beogradska Uprava javnih prihoda, Kurir nije saznao jer na pitanja koja smo u više navrata poslali nema odgovora.
Naplaćuju maksimalno
Ovakvo ponašanje ne čudi Kaću Lazarević, agenta prodaje u agenciji „Kaća Lazarević nekretnine“, koja dodaje da gradskog sekretara finansija Slobodana Milosavljevića niko ne može ništa da pita. Nedavno je, navodi ona, dao izjavu preko jedne novinske agencije, i to je to. Ona kaže da nema dileme da bi morala da postoji razlika između kuće od ćerpiča i klasične gradnje.
- Ne interesuje njih kakva je kuća jer imaju zadatak da ovom bednom narodu naplate što više. Oni samo uzmu tri najskuplje prodate nekretnine u toj zoni i na osnovu njih pišu rešenje, nema izlaska na teren - navodi ona. Lazarevićeva ističe da su prilikom ovogodišnjeg određivanja poreza najgore prošli oni koji imaju kuće i okućnice.
Sekretar i Uprava prihoda
NEMA OBJAŠNJENJA
Određivanje poreza na imovinu je u nadležnosti Sekretarijata za imovinu i Uprave javnih prihoda. Slobodan Milosavljević, sekretar, i Vladan Luković, direktor Uprave, nisu odgovorili na pitanja Kurira, te je i dalje enigma kojom logikom se trošna kuća oporezuje kao luksuzna gradnja.
Činjenice
IZNOSI POREZA NA IMOVINU U DINARIMA
- Stan prva zona 14.000
- Stan druga zona 10.000
- Kuća peta zona 8.372
- Stan treća zona 7.600
- Zona ulaznih pravaca 6.800
*50 kvadrata star 25 godina
DVE PRESTIŽNE NAGRADE ZA SRBIJU! Mali iz Istanbula: "Ova priznanja govore kako upravljamo javnim dugom" FOTO