FUTOG - Simo Ćulum (68) iz Futoga najpoznatiji je mali proizvođač kupusa u Srbiji, a proizvodi ove porodične kompanije našli su svoje kupce i u Kanadi i Australiji. Njegov put do uspešnog privrednika nije bio lak, a pre 35 godina počeo je kao siromah, nadničar. Danas zasigurno Simo nije više siromašan čovek. Da li se promenio?- Ni slučajno. Ja sam pobožan čovek i to me je naučilo skromnosti u životu i poštenju prema ljudima. Drugačije ne bih umeo da živim - započinje za Kurir svoju priču najstariji Ćulum.Godišnje, kako kaže, prerade do hiljadu tona kupusa i drugog povrća. Jedini imaju sertifikat za izvoz u Evropsku uniju i na druga zahtevna tržišta. Postoje 35 godina, stalno napreduju i kad su u pitanju kvalitet proizvoda i asortiman. Oni su „Porodica Ćulum“.
Teško detinjstvo u siromaštvuKako kaže, rodio se i odrastao u okolini Donjeg Vakufa, u Bosni. Odmalena je voleo školu. Uspeo je za tri godine da završi četiri razreda osnovne škole i to kao odlikaš. Siromašne prilike mu, međutim, nisu dopustile da nastavi dalje, pa je u dogovoru s najstarijim bratom prekinuo školovanje kako bi obrazovanje stekla i ostala braća i sestre. Simo, vredan i radoznao, znao je da može i hoće više i nije prihvatio takvu sudbinu. Još u rodnoj kući počeo je da se bavi tovljenjem bikova, ali se ocu to nije previše dopalo.- Otac će meni: „Ne može to, hoćeš da mi navučeš druškane da mi oduzmu zemlju. Meni je dovoljno ovo što imam, a onome kome se ne sviđa, put na četiri strane.“ E, ta njegova izreka, put na četiri strane, podstakla me je do odem, ali kako i kuda, nebo visoko, zemlja tvrda. Šta ću, nemam para... Da bih stekao koji dinar, pleo sam jednu vrstu korpe koja se u Bosni naziva sepet, sa samo jednim ciljem - da uštedim. Skupio sam malo para i put pod noge - pravo Vojvodina, ostavio sam u kući ženu Milku i malog sina Radeta. Krenuo sam u nepoznato, uz očevu poruku da „tamo gde ideš nema obešenih kolača“ - priseća se Simo, tvrdeći da je to bilo tačno 20. marta 1969. godine, u sedam sati ujutro kad je napustio očevu kuću.- Stignem u Novi Sad. Noć. Gde ću. Na klupu, na Ribljoj pijaci. Prenoćim. Sutradan nađem kuma i rođaka u Veterniku i privremeno se smestim kod njega. Radio sam gde god mi se pružala prilika. Godinama sam biciklom svaki dan putovao u Bačku Palanku i radio najteže poslove. Nosio sam na leđima i po 160 kila, u šta retko ko može da poveruje, a ne lažem, tako mi Svetog Nikole. Najduže sam se zadržao u Novom Sadu, na portirnici u DES - priseća se naš vredni sagovornik.
Počeci na Futoškoj pijaciDok je sve to radio, Simo je sanjao o boljem životu. Prvi krov nad glavom stekao je tako što je na parčetu livade, kupljene od skromne ušteđevine na periferiji Futoga, kopao zemlju i pravio čerpiće. Bilo je krajnje skromno, ali njegovo. Gledajući oko sebe, brzo je shvatio da je razlika u ceni između sirovog i kiselog kupusa znatna i da bi to moglo da bude ono što će ga uzdići.- Od 16. septembra 1979. godine moja Milka i ja smo sami preturili preko ruku dve tone glavica. Satelitska i Futoška pijaca postaju nam odskočna daska u novom poslu. A kasnije i Limanska pijaca. Te jeseni i zime vukao sam posude s kiselim kupusom autobusom. Trebalo mi je godinu dana da steknem ugled na pijacama i osvojim stalne kupce. Ali već naredne sezone preradio sam četiri tone kupusa - priseća se Simo početka svog rada s kupusom.Poslednjih pet godina porodica Ćulum u zakupu drži staru poljoprivrednu zadrugu u Futogu. U njoj je Milka nadničila, tako da je Sima znao kako kisele kupus, kao i da imaju bazene. Kad je zadruga propala, uzeo ju je u zakup. Vredan, uporan i krajnje pošten i prema dobavljačima i prema mušterijama, stekao je ugled, ali to još nije bilo ono što je želeo. Shvatio je da je pakovanje kiselog kupusa na način pogodan za prodaju u velikim marketima i za duže čuvanje bez neprijatnih mirisa unosan posao. Kad mu je tehnolog koga je poslao u Nemačku po uzorke pokazao da su plastične kese za pakovanje blago ofarbane kako bi kupus izgledao privlačnije, rekao je:- Ne. Kupus zaista mora da izgleda lepo, a ne da podvaljujemo ljudima - bio je izričit.Tako je i danas. Godine su prolazile, porodica se širila, Rade je odrastao i počeo da preuzima najveći deo operative. Do diplome na mašinskom fakultetu nedostajala su mu tri ispita, ali su ga obaveze odvele u drugom pravcu. Danas je on taj koji nosi veći deo posla.- Ipak sam ja glavni. Jedan dom, jedna kasa, jedna firma, jedna porodica... Mi smo ti ko nokat i meso. Neću ja ovo u grob odneti, nego će sinu ostati biznis da ga svojoj deci ostavi, zato sve radimo zajedno. Ne samo deci nego i praunucima - s ponosom kaže ovaj skromni privrednik.
Najprodavaniji list kiselog kupusa za sarmuKupus se prerađuje u halama bivšeg Poljoprivrednog kombinata, gde je instalirano 48 ogromnih bazena, po 6,5 tona, na drugoj lokaciji ima sedam kaca od 5.000 litara i u Begeču četiri velika bazena. U njima nema ništa osim kupusa, soli i vode. Čisto i prirodno, ekološki ispravno, na tradicionalan način. Tako je „Porodica Ćulum“ otvorila vrata svih velikih trgovinskih sistema u Srbiji, ali i u svetu, jer se njihovi proizvodi mogu naći na trpezama širom sveta, od Kanade do Australije, a o Evropi da i ne govorimo. Odnedavno se futoški kupus može kupiti i u Velikoj Britaniji.Pored kupusa, porodica Ćulum uspešno plasira znatnu količinu ostalog ukišeljenog povrća u rinfuznom obliku.
BrendiranjeĆIRILICA I NIKAKO DRUGAČIJE!Kad su počeli da izvoze svoj kupus, savetovali su ih da ga nazovu nekako drugačije. Međutim, deklaracija i pakovanje od prvog dana su na ćirilici - „Futoški kupus“.Ne možemo ga pisati na drugom jeziku kad se on proizvodi u Srbiji. Kako je onda naš brend ako je tuđe pismo? Ovo je srpski brend i mora biti srpsko pismo. Drugačije kod mene ne može. Ako nekome ovo ne odgovara, nek oprosti. „Futoški kupus“ je na ćirilici i tako će ostati. Ja sam vernik, kad je svetac, kod mene se ne radi, nedeljom nikad ne radimo. Tako je od prvog dana, tako će i ostati - ukazuje Simo Ćulum.
