Dok je Srbija rasipala novac, Letonci za 30 odsto skresali plate

BEOGRAD - Dok su Baltičke zemlje, Portugal i Rumunija poslednjih pet godina stezali kaiš, smanjivali penzije i plate do čak 30 odsto i iz javnog sektora otpustili petinu radnika, zahvaljujući čemu su izašle iz krize, Srbija je nastavila da troši više nego što zarađuje, čak je i povećala penzije za 10 odsto.

Zato će kašnjenje u reformama od 2008. do danas koštati građane Srbije mnogo skuplje, jer će narednih godina biti više otpuštanja u javnom sektoru i smanjenja plata i penzija, upozoravaju finansijski stručnjaci.

Odlučni rezovi

Šta su druge zemlje radile, a šta je činila Srbija, odlično je pokazala analiza Fiskalnog saveta o reformama u Rumuniji, Portugalu, Letoniji, Estoniji, Litvaniji i Srbiji. Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže za Kurir da su uspešnu fiskalnu konsolidaciju sprovele države koje su odmah posle izbijanja krize 2008. primenile ozbiljne mere štednje.

To je značilo smanjenje zarada u javnom sektoru za 20-30 odsto, zamrzavanje, pa smanjenje penzija, otpuštanja u javnom sektoru za 10-20 odsto ukupnog broja radnika, povećanje PDV, usvajanje reformskih zakona, sređivanje javnih preduzeća. To im se isplatilo jer sada imaju visoku stopu rasta BDP.

Srbija, dodaje, te mere ili uopšte nije sprovela, ili ih sprovodi kasno.
- Naprotiv, u 2008. godini penzije su povećane znatno iznad mogućnosti zemlje, a nešto kasnije usvojena je i fiskalna decentralizacija, koja je produbila budžetsku rupu. Kasnije povećanje PDV i uvođenje solidarnog poreza samo su primirili požar. Zbog toga se sada plaća cena, pa mora da dođe do smanjenja penzija i plata u javnom sektoru - navodi on.

Blage mere

Prema računu Fiskalnog saveta, bilo je potrebno da se plate i penzije umanje i više nego što je Vlada Srbije ovih dana predložila.
- Smatramo da bi se mnogo više umanjili rizici krize javnog duga da je smanjenje oba rashoda bilo 15 odsto. Ovako Vlada ima težak zadatak da u uslovima veoma visokih deficita i javnog duga sredi državne finansije i izbegne još izraženija smanjenja javnih rashoda u budućnosti - zaključio je Vučković.