Državna kasa ostala bez ogromnih sredstava: Zbog sankcija NIS-u Srbija izgubila stotine miliona evra
Mrcvarenje Naftne industrije Srbije (NIS) nastavlja se, a štetu trpi i kompanija, ali i državni budžet.
Prema pouzdanim procenama, šteta od sankcija po kompaniju NIS iznosi više od milijardu evra, a državni budžet je izgubio stotine miliona evropskih novčanica. Dok naftne kompanije širom planete ostvaruju rekordne profite i obaraju rekorde po zaradi, NIS je prošle godine poslovao s gubitkom, a u prvih osam meseci ostvario je neto dobit od 23,1 milijarde dinara, to jest oko 180 miliona evra. Iako na prvi pogled ova suma nije zanemarljiva, da NIS dve godine nije opterećen sankcijama američkog OFAK (Kancelarija za kontrolu strane imovine), zbog čega je krajem prošle godine morao da zaustavi rafineriju u Pančevu, ova zarada bi mogla da dostigne milijardu evra, možda čak i više.
Plaćanje nafte kešom
Prema proverenim informacijama potvrđenim Kuriru, NIS je dodatno opterećen i činjenicom da bukvalno za keš mora da kupuje najskuplju naftu, a na isti način da nabavlja repromaterijal i rezervne delove, što dodatno topi profitabilnost kompanije u kojoj naša država ima 29,87 odsto vlasništva. Visoke berzanske cene nafte dramatično su uvećale profit najvećih naftnih kompanija, kako u regionu tako i u svetu.
Podatak da je "Britiš petroleum" u prvom kvartalu 2026. ostvario 143 odsto veću zaradu u poređenju sa istim, takođe uspešnim periodom prethodne godine možda nije za poređenje, ali primer mađarskog MOL-a, koji se bori za vlasništvo nad našim naftnim gigantom, može da posluži kao orijentacija koliko je NIS propustio da zaradi.
MOL je zaradio skoro 900 miliona evra i uvećao profit za 143 procenta u poređenju s prethodnom godinom. Još jasniju sliku može da da i pogled preko plota. Hrvatska INA, kao ogranak MOL-a, u prvih devet meseci je imala više nego dupli rast dobiti - 115 odsto i imala je zaradu od 303,6 miliona evra, i to gotovo samo na preprodaji goriva, jer je rafinerija u Rijeci posle renoviranja ponovo počeka s preradom od 1. septembra ove godine i tek je dostigla 70 odsto prerade.
Zabrana izvoza derivata
Dodatni problem za naše naftaše je potpuna zabrana izvoza derivata i politika rezervi. Ova državna mera je u iznuđenoj političko-ekonomskoj situaciji sačuvala stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta, ali i koliko-toliko prihvatljive cene, pogotovo dizela, u našoj državi. Građani i ekonomija su manje trpeli posledice energetske krize izazvane ratom Irana, Izraela i SAD. Ali je uticala kako na profitabilnost NIS, tako i na ubiranje novca za državni budžet.
Da nije bilo sankcija i ovih političkih ograničenja, ne bi bilo preterano proceniti da bi NIS u 2026. godini bio dramatično uspešniji nego 2023, kada je neto zarada bila više od 788 miliona evra i tada se u državni budžet slilo više od 60 miliona evra dividende. Da nije sankcija, Srbija bi mogla da računa na dobit na osnovu svojih akcija višu od sto miliona evra. Kada se na to doda da se država odrekla dela akciza, može se zaključiti da je naša država izgubila na stotine miliona evra na sankcijama NIS-u.
Zbog svih ovih činjenica, jedan od najvažniji prioriteta srpske ekonomije jeste da se saga o promeni vlasništva nad NIS hitno reši. Da li će zaista Rusi prodati Mađarima NIS u trenutku kada iz Budimpešte dolazi signal da od Nove godine naš severni sused najavljuje obustavu kupovine energenata iz najveće zemlje na svetu, ostaje da se vidi.
Biznis Kurir
