"Brojke su neumoljive i pokazuju konkretne rezultate": Ministar Glamočić o rezultatima rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda od 2012. godine
- Dragan Glamočić kaže da se srpska poljoprivreda za 14 godina drastično promenila, a podsticaji su sa oko 29 milijardi dinara 2012. porasli na 130 milijardi ove godine.
- Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda porastao je sa 2 na 5,2 milijarde evra, dok je udeo prerađenih proizvoda u izvozu skočio sa 20 na 42 odsto.
Država je prethodnih godina kroz subvencije, pomoć za gorivo, ulaganja u proizvodnju i digitalizaciju uvodila različite mere podrške poljoprivrednicima, a od aprila 2025. do aprila 2026. godine za te namene isplaćeno je više od 131 milijarde dinara.
Šta je država uradila za poljoprivredu i poljoprivrednike od 2012. i 2013. godine do danas i gde se rezultati danas najviše vide, za emisiju "Redakcija" govorio je Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić.
- Mislim da mogu da kažem da ste na pravoj adresi, pošto sam prvi put bio ministar 2013. godine. Rad ministarstva pratim unazad sigurno više od 20 godina i veoma je teško sve to sumirati u 10-15 minuta. Ali zaista, poljoprivreda se za tih 14 godina drastično promenila. Da ne bih govorio filozofski, krenuću od brojeva, jer brojke su neumoljive i pokazuju konkretne rezultate. Krenućemo od podsticaja, jer je to ono što najviše zanima naše poljoprivrednike. Ove godine podsticaji su 4,5 puta veći nego 2012. godine. Tada je bilo oko 29 milijardi dinara, dok su podsticaji ove godine 130 milijardi dinara. Sama ta razlika pokazuje koliko je više novca završilo kod poljoprivrednika, odnosno više od milijardu i 100 miliona evra - počeo je Glamočić.
Rast izvoza poljoprivrednih proizvoda
Osvrnuo se na rast izvoza poljoprivrednih proizvoda i sve veći značaj domaće prerade.
- Dalje, tu je vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ono što je u poljoprivredi nije lako proizvesti, ali je mnogo lakše proizvesti nego prodati. Mi ne možemo da apsorbujemo sve ono što proizvedemo i bez izvoza poljoprivreda ne može da se razvija, a to mnogi zaboravljaju. Tako je 2025. godine izvoz bio 2,6 puta veći nego 2012. godine. Sa dve milijarde evra, koliko je iznosio 2012, došli smo do 5,2 milijarde evra izvoza. To je ogroman rast. Sledeća bitna stavka jeste koliko je učešće prerađenih proizvoda, odnosno prerađevina. Nije cilj da izvozimo sirovinu na inostrana tržišta, već ono što smo sami preradili. Kada uporedimo sa 2012. godinom, izvoz prerađenih proizvoda je 5,3 puta veći. Sa nešto više od 400 miliona evra stigao je na preko 2,2 milijarde evra. Drastična je razlika i kada je reč o izvozu sirovina, koji je povećan 1,8 puta. Naravno, imamo i dalje proizvođače žitarica i drugih sirovina, ali se trudimo da imamo što više prerađenih proizvoda - kaže on.
Glamočić je ukazao na promene u strukturi izvoza i širenje prisustva domaćih poljoprivrednih proizvoda na različitim inostranim tržištima.
- Struktura izvoza je takođe drastično promenjena. Učešće prerađenih proizvoda u izvozu 2,1 puta je veće nego 2012. godine. Tada je iznosilo 20 odsto, a sada 42 odsto. Znači, poljoprivreda Srbije se menja, iako u javnosti stalno imamo percepciju da je poljoprivreda sve lošija. Na društvenim mrežama i pojedinim televizijama šire se samo dezinformacije ili loše vesti, dok se o pozitivnim stvarima malo govori. Dalje, kada je reč o samom izvozu, povećali smo izvoz na sva tržišta. U Evropsku uniju povećali smo ga 2,2 puta, sa 1,1 milijardu na 2,4 milijarde evra. U CEFTA regionu izvoz smo udvostručili. Na ostala tržišta, što mnogi zanemaruju, izvoz je povećan 5,6 puta. To je politika na koju smo se fokusirali - azijske i afričke zemlje, Kinu i druga tržišta na kojima ranije nismo bili dovoljno prisutni. Sa 214 miliona evra stigli smo na 1,2 milijarde evra i taj trend se nastavlja - nastavio je.
- Dalje, ove godine smo konačno počeli da izvozimo jagnjad. Izvezli smo 12.000 jagnjadi, a najavljen je i izvoz dodatnih 6.000 jagnjadi za Izrael. Otvorili smo tržišta Libije, Libana, Alžira, Egipta i Izraela. To su tržišta koja jednostavno ne možemo da zadovoljimo. Nama treba više robe, kako jagnjadi tako i junadi, i to je oblast u koju treba da ulažemo, jer tu postoji mogućnost plasmana. Dalje, što se tiče broja životinja, stalno pričamo o tome kako opada brojno stanje, ali realnost je drugačija. Ono što je najvažnije u stočarstvu jeste broj kvalitetnih priplodnih grla. Na primer, krmača je nekada prasilа oko 15 prasadi godišnje, dok kvalitetne priplodne krmače danas mogu da oprase 30 do 35 prasadi. Znači, sa istim brojem krmača imamo mnogo više prasadi. Da navedem brojke: 2012. godine imali smo 140.000 kvalitetnih priplodnih krava, a sada 245.000, što je povećanje od 75 odsto - rekao je Glamočić.
"Trenutna proizvodnja dovoljna je za naše potrebe"
Govorio je o promenama u stočarskoj proizvodnji i povećanju broja kvalitetnih priplodnih grla, kao i proizvodnji mesa i broju košnica.
- Kada su u pitanju priplodne krmače, imamo četiri puta više kvalitetnih priplodnih grla nego 2012. godine. Tada smo imali 24.000, a sada 96.000. Svi imamo percepciju da brojno stanje opada, ali mi ovog trenutka ne možemo da izvezemo više zbog afričke kuge svinja, koja je prisutna u celoj Evropi. Trenutna proizvodnja dovoljna je za naše potrebe. Što se tiče kvalitetnih priplodnih koza, njihov broj povećan je 9,4 puta - sa 2.400 na više od 22.000. Kod kvalitetnih priplodnih ovaca povećanje je najveće: broj je uvećan 12 puta, sa 51.000 na 622.000, a tu očekujemo dalji rast. Povećan je i broj košnica pčela za 65 odsto. Proizvodnja živinskog mesa povećana je 1,5 puta. Znači, postali smo ozbiljna zemlja kada je reč o živinarskoj proizvodnji i tu ćemo, verovatno, biti sve produktivniji u budućnosti. Proizvodnja ovčijeg mesa porasla je 1,6 puta - naveo je.
Dodao je da zvanični podaci pokazuju višestruki napredak domaće poljoprivrede kroz značajno povećanje ekonomske vrednosti gazdinstava, veću proizvodnju žitarica i uljarica, kao i intenzivno širenje voćarstva i organske proizvodnje.
- Prosečna ekonomska veličina gazdinstva udvostručena je - sa 6.000 evra po domaćinstvu stigli smo do 12.000 evra za samo 14 godina. Dalje, pričamo o žitaricama i stalno se žalimo na male prinose. To, naravno, zavisi i od vremenskih uslova. Ali, napraviću paralelu: 2012. godine imali smo proizvodnju od oko 6,3 miliona tona, a ove godine više od devet miliona tona. To je gotovo 50 odsto više žitarica. Povećali smo površine pod uljaricama, uljanom repicom, suncokretom i sojom za više od 40 odsto. Površine pod voćem povećane su za više od 17 odsto, dok su površine pod jagodastim voćem udvostručene. U organskoj proizvodnji površine su povećane sedam puta, a broj gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom četiri puta. To su sve brojke koje govore neumoljivo - kaže on.
- Kada je reč o preradi, proizvodnja sireva je dvostruko veća nego 2012. godine. Proizvodnja hrane za kućne ljubimce povećana je šest puta. To je oblast u kojoj imamo veliku šansu za izvoz. Beležimo drastičan rast iz godine u godinu i očekujem da će se taj trend nastaviti. Proizvodnju testenine povećali smo 2,5 puta, a preradu živinskog mesa takođe 2,5 puta. Jednostavno, prerađevine nam rastu. Povećan je i broj traktora, što je poljoprivrednicima veoma važno. Tu imamo rast od 17 odsto, dok je broj kombajna povećan čak 80 odsto. Ono što je važno reći jeste da Ministarstvo poljoprivrede od 2012. godine nije ulagalo u seosku infrastrukturu. Samo u poslednje dve godine investirali smo u više od 50 lokalnih samouprava za izgradnju seoskih puteva, kanalizacije i vodovoda i to ćemo nastaviti da radimo i dalje. Evo još jedne važne stvari, pogotovo u sušnim godinama. Od 2012. godine, kada sam bio u prvom mandatu, a 2013. smo počeli da radimo, prvo sa Fondom Abu Dabi, a kasnije smo nastavili kroz druge fondove, stvorili smo uslove za navodnjavanje više od 150.000 hektara zemljišta. Na tome ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti. To je samo jedan deo rezultata - za Kurir televiziju, zaključio je Glamoćić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
