Biznis iz Koceljeve dokazuje gde leži prava zarada na selu: Zašto je prerada paprike u ajvar i šljive u džem najbolji izbor da napravite razvijen posao
- Ministar Dragan Glamočić poručio je u Koceljevi da je veća prerada domaćih sirovina ključ razvoja poljoprivrede i veće zarade za gazdinstva.
- Istakao je da paprika, šljiva i drugo voće i povrće kroz ajvar, pekmez, suvu šljivu i sok dobijaju veću vrednost i bolji plasman.
- Festival zimnice je od lokalne manifestacije izrastao u važnu priliku za prodaju, povezivanje proizvođača i prerađivača i ostanak ljudi na selu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu prof. dr Dragan Glamočić posetio je danas XVII Festival zimnice u Koceljevi i poručio da je jedan od važnih pravaca daljeg razvoja srpske poljoprivrede veći stepen prerade domaćih sirovina, kako bi što veći deo stvorene vrednosti ostao poljoprivrednicima i porodičnim gazdinstvima.
Glamočić je istakao da Festival zimnice u Koceljevi na najbolji način pokazuje kako domaća sirovina može da dobije značajno veću vrednost kada se preradi u gotov proizvod.
- Paprika ne mora da ostane samo paprika, niti šljiva samo šljiva. Kada od toga napravite ajvar, pekmez, suvu šljivu, sok ili neki drugi proizvod, svojoj sirovini ste dodali vrednost i stvorili mogućnost da više zaradite. Želimo da što manje prodajemo samo sirovinu, a da što više gotovih proizvoda iz naših sela i sa naših gazdinstava stiže do kupaca - naveo je Glamočić.
On je ukazao da Koceljeva ima dobru osnovu za dalji razvoj proizvodnje i prerade, jer na ovom području postoje porodična poljoprivredna gazdinstva, zadruge i veći prerađivački kapaciteti.
- Važno je da ih što bolje povežemo. Proizvođaču je potreban siguran kupac, a prerađivaču sigurna i kvalitetna domaća sirovina - naglasio je ministar.
Govoreći o značaju Festivala zimnice, Glamočić je podsetio da je ova manifestacija počela 2009. godine sa svega sedam lokalnih domaćica, dok je prošle godine okupila oko 230 izlagača, od kojih je oko 60 bilo lokalnih proizvođača. Prema njegovim rečima, ovogodišnji broj izlagača dodatno je povećan.
- Nešto što je počelo kao lokalna priča danas je vredna prilika da ljudi pokažu svoj proizvod, prodaju ga, upoznaju kupce i naprave neki novi posao - rekao je Glamočić.
Posebno je istakao značaj učešća mladih, dece, malih porodičnih gazdinstava i žena sa sela, naglasivši da upravo ovakve manifestacije pokazuju koliko porodični rad i tradicionalna znanja mogu da budu osnov za stvaranje uspešnog proizvoda.
- Ovde vidimo šta sve može da se napravi od onoga što proizvedemo na našim njivama i u voćnjacima. To je ono što želimo i za srpsku poljoprivredu, da što manje prodajemo samo sirovinu, a da što više gotovih proizvoda iz naših sela i sa naših gazdinstava stiže do kupaca - poručio je ministar.
Glamočić je naglasio da nije dovoljno samo proizvesti, već da je neophodno više ulagati u preradu, hlađenje i hladni lanac, sušenje, sortiranje, pakovanje i plasman proizvoda.
- Na kraju, ono što je najvažnije jeste da proizvođač može da zaradi. Želimo da u ukupnom rezultatu bude sve više gotovih proizvoda i da što veći deo vrednosti ostane našim proizvođačima - istakao je ministar Glamočić.
On je naveo i da je Srbija u 2025. godini, uprkos veoma teškoj i sušnoj godini za voćarsku proizvodnju, ostvarila izvoz proizvoda od voća i povrća vredan više od milijardu dolara, uz suficit od preko 660 miliona dolara.
Ministar je tokom posete obišao štandove i razgovarao sa izlagačima i poljoprivrednim proizvođačima o proizvodnji, preradi i mogućnostima za bolji plasman domaćih proizvoda.
- Suština je da sačuvamo ono što je naše, ali i da od toga napravimo dobar posao. Da se proizvodnja isplati, da ljudi imaju razlog da ostanu na svojim imanjima i da od svog rada mogu pristojno da žive - poručio je Glamočić.
Na kraju obraćanja, ministar je izlagačima poželeo uspešnu prodaju, veliki broj posetilaca i da se trud koji su uložili u proizvodnju i pripremu svojih proizvoda isplati.
Biznis Kurir
