Litar ovog ulja košta 1.400 evra: Novica podno Rtnja uzgaja biljku koja donosi ozbiljnu zaradu
Mnogi smilje povezuju sa dalmatinskim i hercegovačkim kršem i mediteranskim podnebljem, ali je poslednjih godina ova biljka pronašla svoje mesto i u Srbiji.
Podno Rtnja, u okolini Paraćina, uzgaja se na velikim površinama, a od nje se proizvodi izuzetno vredno eterično ulje čija cena na svetskom tržištu dostiže od 400 do čak 1.400 evra po litru.
Jedan od pionira ovakve proizvodnje je Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina. Kada je pre gotovo 15 godina zasadio prve plantaže smilja, mnogi su na njegov poduhvat gledali sa skepsom. Smilje je tada bilo karakterističnije za druge delove Evrope, dok se ono sa Hvara smatralo jednim od najkvalitetnijih.
Danas svu količinu ubranog smilja prerađuje u eterično ulje, dok biološki otpad pretvara u pelet koji koristi kao gorivo, stvarajući tako cirkularnu ekonomiju bez otpada.
Za proizvodnju jednog litra eteričnog ulja potrebno je između 500 i 1.000 kilograma svežeg smilja, dok prosečan prinos iznosi oko 10 tona po hektaru.
Posle tri godine počinje zarada
Posebnost ovog posla je i u tome što se organsko smilje bere ručno, zbog čega je tokom sezone potreban veliki broj radnika. Trenutno ima 12 stalno zaposlenih, a upravo stručnost ljudi koji učestvuju u proizvodnji smatra jednim od ključnih razloga uspeha.
Destilacijom ove biljke, koju Francuzi zbog njenih svojstava nazivaju "immortelle“ (besmrtna), dobija se jedno od najskupljih eteričnih ulja na svetu. Ono se vekovima koristi u kozmetičkoj industriji, između ostalog za negu kože i ublažavanje vidljivosti bora, ožiljaka, strija i modrica.
"U prvoj godini uspete da pokrijete neke osnovne troškove, a novac vratite i počnete da zarađujete u trećoj. Naravno, sve ovo važi samo za one koji znaju šta i kako treba da rade. Mi sada imamo veliku proizvodnju i u celom procesu, od branja do destilacije, angažujemo od 300 do 500 ljudi, zato što je reč o organskom proizvodu koji se bere ručno“, ispričao je Novica.
Ipak, ni ulaganja nisu mala i iznose između 3.000 i 5.000 evra po hektaru.
Najbolje uspeva na suvom terenu
Smilje se prvenstveno koristi za proizvodnju kozmetičkih preparata, dok se za ukrašavanje vrtova i terasa češće biraju druge biljke.
Šutić procenjuje da bi zasad smilja mogao da traje između 10 i 15 godina, ali će za konačnu procenu biti potrebno još nekoliko godina iskustva.
Za uspešan uzgoj posebno je važno odabrati odgovarajuće zemljište. Smilje najbolje uspeva na suvom terenu, dok zadržavanje vode nakon obilnih kiša može ozbiljno da ugrozi zasad. Područje oko Rtnja pokazalo se pogodnim zbog specifične kombinacije klimatskih uslova i sastava zemljišta.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
