Sve oči uprte u Ormuski moreuz, ali prava drama dešava se na drugom delu sveta: Cene hrane mogle bi da eskplodiraju zbog ovog
- Blokade Crnog mora i Ormuskog moreuza poremetile su globalno snabdevanje hranom, a projekcije za 2026. govore o rastu cena hrane od 11,8%.
- Srbija ima rekordnu žetvu pšenice i veliki izvozni potencijal, ali zbog zastoja na Dunavu i u Konstanci otkupna cena je pala na 19-22 dinara po kilogramu.
Globalni sistem snabdevanja hranom u jesen 2026. godine pogođen je istorijskim, dvostrukim geopolitičkim šokom: istovremenom blokadom Crnog mora (ključnog za izvoz žitarica) i Ormuskog moreuza (centra za naftu i veštačka đubriva).
Ovi poremećaji, praćeni klimatskim ekstremima, trajno menjaju arhitekturu svetske prehrambene bezbednosti.
Kolaps globalne logistike i pad izvoza
Zbog ratnih razaranja lučke infrastrukture, izvoz pšenice iz Rusije i Ukrajine je prepolovljen. Tržište osiguranja je reagovalo drastičnim podizanjem premija, a vozarine su se udvostručile. Alternativni koridori su se pokazali neadekvatnim.
Dunav i luka Konstanca: Suše, birokratija i nedostatak kapaciteta doveli su do ogromnih zastoja, višemesečnih čekanja brodova i neisplativih troškova transporta.
Baltičke rute: Preusmeravanje železnicom ka baltičkim lukama dodaje i do 100 dolara po toni na cenu transporta, što je komercijalno neodrživo.
Kriza u Ormuskom moreuzu
Bliskoistočni sukob blokirao je Ormuski moreuz, kroz koji prolazi 30% globalne trgovine veštačkim đubrivima. Posledično, cena uree je skočila za 70%. Visoki inputi i niske cene useva (u početku krize) potpuno su demotivisali poljoprivrednike da prihranjuju zemljište, što ugrađuje siguran pad prinosa u narednim sezonama na globalnom nivou.
Klimatski ekstremi kao multiplikator
El Ninjo i katastrofalne suše desetkovale su prinose u zemljama koje su mogle da nadomeste crnomorski manjak (SAD, Kanada, Australija, Argentina). Proizvodnja ovih sedam najvećih izvoznika beleži pad od skoro 11%. Zbog ovog pritiska, projekcije pokazuju globalni rast cena hrane od 11,8% u 2026. godini.
Srpski paradoks
Za razliku od svetskog deficita, Srbija je ostvarila rekordnu žetvu pšenice (oko 3,9 miliona tona), čime ima impresivan izvozni potencijal od 2,6 miliona tona. Ipak, poljoprivrednici su u nezavidnoj situaciji zbog logističkog apsurda.
Pad cena i rast troškova: Zbog zakrčenosti Dunava i luke Konstanca, srpska pšenica ne može da stigne na svetsko tržište. Tržište je preplavljeno viškovima, što je oborilo domaću otkupnu cenu na neisplativih 19-22 dinara po kilogramu, dok su troškovi setve (zbog skupog đubriva i goriva) istorijski visoki.
Mere države: Kako bi ublažila udar, država je fiksirala cenu dizela za ratare na 184 dinara po litru (uz povraćaj akcize) i zamrzla maloprodajnu cenu hleba "Sava" na 65 dinara kako bi sprečila socijalne nemire i divljanje inflacije, koja u baznom obliku i dalje iznosi oko 4,5%.
Dugoročna rešenja
Srbija trenutno funkcioniše kao glavni prehrambeni stabilizator Zapadnog Balkana, ostvarujući ogroman suficit u trgovini unutar CEFTA regiona (posebno sa BiH i Crnom Gorom), jer je ovim zemljama obezbedila sigurno snabdevanje kopnenim putem.
Dugoročni opstanak srpskog agrara zavisi od napuštanja modela izvoza jeftinih sirovina u rasutom stanju. Spas leži u IPARD investicijama i prelasku na proizvode više dodate vrednosti (prerada, konditorski proizvodi) i ekološku poljoprivredu koja je manje zavisna od uvoznih petrohemijskih đubriva. Era jeftine hrane je završena, a pšenica je postala strateško geopolitičko oružje.
Biznis Kurir
