Udeo prerađenih proizvoda u izvozu porastao sa 28 odsto na 42 odsto u pet godina! Glamočić: "Od voća prihodujemo između 1,3 i 1,5 milijardi evra"
Tokom gostovanja na Kurir televiziji, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić analizirao je stanje u voćarstvu, izvozu i kretanju cena na domaćem tržištu, ističući rast proizvodnje i prerade, ali i izazove u sektoru malinarstva.
Više o ovoj temi, za emisiju "Redakcija", govorio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
Govoreći o sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, održanom od 16. do 21. maja ove godine, na pitanje kako povećati izvoz prerađenog voća i povrća na tržište EU, odgovorio je:
- Ako mogu da kažem, ne samo da smo sila u regionu, već smo prepoznati i u svetskim razmerama po proizvodnji i preradi voća. Ova godina, ako nastavi ovim tempom, biće jedna od rekordnih. Rod je kod većine voćnih vrsta veći za 50 do 100 odsto u odnosu na prošlu godinu, a u odnosu na petogodišnji prosek za 10 do 20 odsto, zavisno od vrste - rekao je Glamočić.
Voće kao izvozni adut Srbije
Kako je istakao, voćni sektor ostvaruje značajne prihode i beleži rast udela prerađenih proizvoda u izvozu, uz sve raznovrsnija tržišta na koja se plasira domaća roba.
- Od voća prihodujemo između 1,3 i 1,5 milijardi evra. To je značajan deo našeg izvoza i voće je jedan od naših najprepoznatljivijih proizvoda. Često se govori da nemamo dovoljno prerade, što nije tačno. Situacija se menja. Udeo prerađenih proizvoda u izvozu je 2020. godine bio 28 odsto, a 2025. godine 42 odsto. To je rast od oko 50 odsto u pet godina. Takođe, više uvozimo sirovine nego gotove proizvode. Više od 60 odsto ide u Evropsku uniju, ali smo dislocirali izvoz i na druga tržišta. Imamo sporazume sa Emiratima, Kinom, Egiptom, Rusijom, a rade se i novi sporazumi, recimo sa Korejom i Gruzijom. To je važno jer ne zavisimo od jednog tržišta - kaže on.
Dalje je objasnio da se cene voća, poput trešanja, formiraju prema ponudi i potražnji, zbog čega na početku sezone mogu biti znatno više, ali brzo dolazi do pada kako se povećava ponuda na tržištu.
- Što se tiče oscilacije cena voća, recimo trešnje, tržište uređuje ponuda i potražnja. Ne može se gledati samo jedan trenutak. Na početku sezone cena može biti 2.000 dinara, ali to traje kratko jer se pojavi veća ponuda. Već sutradan ide na 1.000, pa 500, a sada je oko 300 dinara. To je normalno tržišno kretanje - naveo je.
- Moramo biti oprezni sa podacima. Tačno znamo izvoz i uvoz. Na primer, 2025. godine izvezli smo oko 59.000 tona maline, a uvezli oko 9.000 tona. To znači da je proizvodnja najmanje oko 50.000 tona, iako statistike mogu varirati. Treba biti oprezan sa procenama. Spominju se različiti podaci, ali egzaktno je ono što izvozimo i uvozimo. Prošle godine, koja je bila slabija, imali smo dobar nivo proizvodnje. Statistički zavod procenjuje i do 73.000 tona, ali realno tržište daje najbolju sliku. Glavni izazovi u proizvodnji maline su nedostatak radne snage i sve veće oscilacije na tržištu. Takođe, ne možemo naterati nikoga da se bavi proizvodnjom ako to ne želi. Zato radimo i kontrolu i monitoring malinjaka, da bi sistem bio uređeniji i stabilniji - za emisiju "Redakcija", objasnio je Glamočić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
